Za stav zastave

Užice se četrdesetak godina zvalo Titovo Užice. Jedno vreme postojali su i gradovi koji su se zvali Titovo Velenje, Titova Korenica, Titov Vrbas, Titov Veles. Svoju ljubav prema velikom vođi, Crnogorci su pokazali, između ostalog, i promenom imena najvećeg grada u svojoj republici. Podgorica je postala Titograd. Onda je na nekoj planini otkriven Titov vrh. Sledeći ruski komunistički princip dato je pravo i velikim saradnicima našeg Velikog vođe da svojim imenom preimenuju neko postojeće naselje. Tako je Kraljevo postalo Rankovićevo. Luka Ploče dobila je naziv Kardeljevo, a mesto Bakar postalo je Kidričevo. Onda su na red došli Narodni heroji. Pojavili su se novi gradovi. Pucarevo, Zrenjanin…
Na neki način ovo je bilo prirodno, jer su oduvek svi pobednici želeli da se upišu u večnu knjigu Istorije. Na talasu savezničke impresije, Srbi su posle Prvog svetskog rata nekim naseljima dali nova imena. Pojavili su se i Petrovac i Petrovac na Mlavi i Petrovo selo i Petrovaradin. Aleksandrovac je u Župi, a Uroševac i Obilićevo na Kosovu. Obrenovac je kod Beograda a Karađorđevo kao da je oduvek postojalo. Naravno, tu je i Vojvoda Stepa, Miloševac i Jevremovac baš kao i Srpska Crnja odnosno Srbobran.
Onda su ponovo došli pobednici. Drugačijeg ubeđenja ali istog usmerenja. Prvo su uklonili sve geografske odrednice u kojima su prepoznali prikrivenu ideološku komponentu. Neka naselja se ipak odupiru ovom procesu, pozivajući se na tradiciju i volju građana. Da je stvar ozbiljna vidi se po tome što u Beogradu postoji čitav niz ulica koje još uvek nose nazive po junacima iz komunističkih priča. Ja sam se rodio u ulici Marka Oreškovića, ovde u Beogradu. Kako god da bude njeno novo ime, za mene će ona uvek ostati mentalna a ne ideološka odrednica. Na svu sreću u mnoštvu lokaliteta postoje i oni sa potpuno ličnim prefiksom. Jojkića rukavac, Pavlovića ćuprija, Brankov most, Cvetkova pijaca, Banovo brdo…
Zatim su novi pobednici rešili da promene državne oznake. Baš kao i njihovi prethodnici i oni su pribegli tehnici zakrpe. Prethodna komunistička vlast je preko sve tri boje zastave Stare Jugoslavije postavila veliku crvenu zvezdu. Tako su oni pokazali da su staroj državnoj osnovi dali novu ideološku dimenziju. Čista i nedvosmilena komunikacija ali u grafičkom smislu to je bila zakrpa. Preko trobojke prelepljena petokraka. Posle odvajanja Crne Gore bilo je pitanje časti da se što pre uspostavi nova zastava nove srpske države. Bio je to pravi trenutak istine da se objasni kako je i zašto srpska trobojka inverzna ruskoj. Umesto toga opet se pribeglo tehnici zakrpe. Nije opravdanje što su to isto uradile i Slovenija i Hrvatska. Preko trobojne srpske podloge postavljene su monarhističke oznake. Grb i kruna. Po toj analogiji Srbija je sada ustavna ili nekakva monarhija. Dva puta sam pročitao mnogo pominjani Ustav Republike Srbije, donet oktobra 2006. godine, i nisam u njemu našao reči – monarhija i kralj. S druge strane poznata je činjenica da već više godina ovde u Beogradu žive, kao obični građani, ljudi koji pripadaju kraljevskoj porodici čije se oznake nalaze na našoj zastavi.
Ovolika količina neusaglašenosti mora da ima neko svoje logično opravdanje. Repertoar monarhističkih insignija je obrnuto proporcionalan mestu koje bi nekakav kraljev potomak trebalo da ima u našem društvu. Ako smo se kao društvo opredelili da on, kraljev potomak, bude samo običan građanin koji živi sa nama u istom gradu, onda je licemerno da se busamo u grudi sa tolikom količinom simbola koji su od nas udaljeni evo već skoro sedamdeset godina. Uostalom pitajte na ulici slučajne prolaznike čija je to kruna koja se nalazi na srpskoj zastavi. Šta znači kada navijači klubova koji imaju prava komunistička imena, Crvena zvezda i Partizan, podignu pred kamerama tri prsta. Oni zapravo pokazuju tradicionalni srpski duhovni znak o Svetom trojstvu, što je slično kada igrače tih timova, kada igraju kao reprezentativci ove države, štampa naziva – Belim orlovima. Jednostavno, to je konfuzija simboličkog komuniciranja u kojem svako na nivou svoje obaveštenosti odašilje poruke visoke frekvencije. Pa ko izdrži.