Zabrinutost zbog ruskog veta i nada u Amerikance

Rusi su važni – kaže u razgovoru s ovim novinarom pedesetpetogodišnji Izet, zemljoradnik, sedeći u tradicionalnoj čajdžinici u Podujevu. „Rusi su jaki… neće lako dozvoliti da dobijemo nezavisnost“, nastavio je, dodajući šećer u sićušnu šolju crnog čaja – od one vrste koju kosovski Albanci nazivaju ruskim čajem.
Mnogi kosovski Albanci su zabrinuti da će Rusija upotrebiti pravo veta u Savetu bezbednosti da bi blokirala rezoluciju o konačnom statusu Kosova. Kao i naš sagovornik Izet, oni vide Rusiju kao važnu silu u globalnom procesu donošenja odluka. Ne znaju mnogo o procedurama koje se primenjuju u Savetu bezbednosti, ali sećaju se moći Rusije iz vremena hladnog rata.
Ovih dana „ruski veto“ je česta tema u kosovskim kafićima, barovima i na ulicama. U čajdžinici Reze Lapija u Podujevu, koju često posećuju penzioneri, Izet se ubrzo našao u žustroj raspravi sa svojim sugrađanima. Jedan drugi sredovečni Albanac, koji nije želeo da se predstavi, rekao je da je ubeđen da pitanje nezavisnosti još dugo neće biti rešeno i udario šakom o sto da bi privukao pažnju sagovornika. „Lavrov je jednom već odustao od Kosova“, vikao je. „Neće dozvoliti da se to ponovi.“ Po svemu sudeći, ovaj Albanac ima na umu činjenicu da je sadašnji ministar spoljnih poslova Rusije bio ambasador Kremlja u UN 1999. godine kada je usvojena Rezolucija 1244 u junu 1999. godine kojom je Srbija bila obavezana da se povuče iz pokrajine.
Za razliku od gostiju u kosovskim čajdžinicama i kafićima, kosovski političari nerado daju direktne prognoze o tome kako će Rusija glasati u Savetu bezbednosti. Agim Čeku, premijer Kosova, i dalje demonstrira uverenost da Rusija neće staviti veto na rezoluciju o konačnom statusu koju predlaže Zapad.
Malobrojni su kosovski Albanci koji se protive Ahtisarijevom predlogu kojim se Albancima nudi ostvarenje toliko željene nezavisnosti, uz specijalna prava za manjine, a naročito Srbe, uključujući i nekoliko novih opština sa srpskom većinom. „Ahtisari je izabrao srednji put“, kaže Izet, sa teškoćama izgovarajući ime finskog diplomate koji je autor plana. „Uredio je status Kosova tako dobro da to svima odgovara“ – ubeđen je ovaj Albanac.
Obični ljudi na Kosovu sve manje pažnje obraćaju na lokalne političare koji im nezavisnost obećavaju još od 2000. godine, stalno pomerajući rokove. Bivši premijer Kosova Bajram Kosumi javno je izjavio da će Kosovo biti nezavisno do juna 2006. Kada se ovo nije obistinilo, Kosovari su postali skeptični prema novim obećanjima da će status Kosova biti rešen u nekoliko narednih sedmica.
Bajram, bivši borac Oslobodilačke vojske Kosova, izjavio je da više uopšte ne veruje da su kosovski političari u stanju da reše pitanje konačnog statusa. On jedinu pravu nadu za nezavisnost Kosova vidi u podršci Amerike. Pažnja većine Kosovara usmerena je na Njujork i Vašington gde će se, kako veruju, doneti velike odluke o njihovoj zemlji. „Hvala bogu što je Amerika uz nas“, izjavio je Izet. „Oni se sada bore sa Rusima za našu stvar.“
Izet traži od konobara da donese još jednu šolju čaja. Zabrinut je – ali i dalje uveren da ga Amerikanci, koji su pomogli Kosovu tokom rata 1999. godine, ni sada neće izneveriti.