Oni su na drugoj održanoj tribini u Omladinskom centru CK 13, poručili čelnicima Grada koji tvrde da zastupaju politiku evropskih integracija da ih podsećaju da se u sklopu paketa zakona Evropske unije u okviru Amsterdamskog dogovora iz 1997. u članu 151, između ostalog, ističe: „podsticaj nekomercijalne kulturne razmene, umetnička i literarna kreacija, uključujući i audiovizuelni sektor“.

SKUP BEZ rasprave

Javni skup „To što ih ignorišemo ne znači da će činjenice nestati“ protekao je, za razliku od prethodne tribine na kojoj je bio Andrej Bursać, član gradske vlade zadužen za kulturu, bez polemike između suprotstavljenih strana. Iako su pozvani i predstavnici gradskih i pokrajinskih vlasti, u četvrtak posle podne, niko se od njih nije pojavio. Pored njih, nije se pojavio ni Ivan M. Lalić, direktor Sterijinog pozorja i umetnički direktor Cinema city festivala koji je u međuvremenu polemisao s rediteljem Želimirom Žilnikom, uvređen što nije pozvan na prethodnu tribinu i tvrdeći da je Egzit finansirao Žilnikov film „Kenedi se ženi“ prikazan na Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu 2007. Žilnik ga je, tada javno, tvrdeći da nikakvog ulaganja Egzita u njegov film nije bilo, pozvao da se javno susretnu i pokažu javnosti dokumenta i izveštaje. Međutim, Lalić je dan pre održavanja Tribine otkazao dolazak. Multimedijalni umetnik, kompozitor Boris Kovač, koji nije mogao da prisustvuje tribini zbog bolesti, poslao je svoje mišljenje o svemu: „S obzirom na to da je konkretan povod ove tribine javna rasprava povodom otvorenog pisma gospodina Ivana Lalića gospodinu Želimiru Žilniku i još nekima od nas koji smo izneli kritičke stavove prema kulturnoj politici aktuelne gradske i pokrajinske vlade, prinuđen sam da primetim da je gospodin Lalić svojim odbijanjem da učestvuje u ovoj javnoj raspravi definitivno potvrdio da ili ne razume ozbiljnost situacije u kulturi grada ili da ga problemi sa kojima se suočava nekoliko desetina umetničkih udruženja, grupacija, projekata i pojedinaca koji nisu zaposleni u državnim institucijama kulture, uopšte ne zanimaju“, istakao je Kovač, između ostalog, u pismu.

ČEKA SE OBJAŠNJENJE

Iako je, po sopstvenim rečima, doneo celu torbu sa finansijskom dokumentacijom u vezi sa filmom „Kenedi se ženi“, Žilnik je organizatorima skupa predao nekoliko ključnih dokumenata iz kojih je jasno da Egzit nije učestvovao u finansiranju njegovog filmskog ostvarenja.

– Moj film je finansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu sa 33.540 evra, a nikakvog traga od ugovora sa Egzitom u vezi s nastankom mog filma nema, kao što nema nijednog dokumenta iz banaka o uplati Egzita ne 20.000 evra, već ni 20 evra ne može biti – istakao je Žilnik koji je pred prepunom salom izjavio da jedva čeka uvid u dokumente Egzita koji treba da potvrde da su u njegov film uložena sredstva.

Žilnik je za Danas rekao da su njega zvali ljudi iz Filmskog festivala Srbije i zamolili ga da prikažu njegov film „Kenedi se ženi“.

– Rekao sam im da dozvoljavam, da je film gotov i da je u elektronskom zapisu, a oni su mi rekli da ga oni moraju prebaciti na 35-cu kako bi ga prikazali. Tada sam im rekao da putujem i da neću biti tu, ali ako njima treba da to i urade. Fond Filmskog festivala Srbije je tada dobio sredstva od RTS-a za dodatni reklamni prostor i tim sredstvima je finansiran program, a, između ostalog, date su donacije producentima za postprodukciju četiri filma: „Agi i Ema“ Milutina Petrovića, „Hadersfild“ Ivana Živkovića, „S.O.S – Spasite naše duše“ Slobodana Šijana i za moj. Moj film je u tom trenutku već bio gotov, oni su za svoje potrebe prebacili film na 35-cu kako bi ga mogli prikazati. Lalić je tada bio član Upravnog odbora Fonda Filmskog festivala Srbije, a kakve to ima veze ima sa Egzitom, to čekamo da Lalić objasni ako je uopšte mislio na ovo o čemu ja govorim – Rekao Je Žilnik.

EGZIT – KORISNIK ILI DONATOR

On je kazao da je od poverenika za javne informacije, kao i iz Ministarstva kulture Srbije dobio svu dokumentaciju o finansiranju Filmskog festivala Srbije pre dve godine i da su budžetska sredstva uložena u tu manifestaciju više od milion evra.

– U tim papirima nema naznaka da je Egzit uložio jedan dinar u FFS, već se iz tih dokumenata vidi da je i Egzit korisnik tih budžetskih sredstava kao učesnik u menadžmentu pojedinih segmenata manifestacije. Kategorički tvrdim da nikakvog ulaganja Egzita u film nema – zaključio je Žilnik.

Predstavljen je i novi veb portal koji su umetnici postavili www.zakulturnepolitike.net kako bi na jednom mestu razmenjivali iskustva i iznosili mišljenja o kulturnoj politici grada spremajući se i za raspravu o novoj strategiji kulture koju gradske vlasti pripremaju za jesen i obećavaju da će biti javne rasprave o tome. U kuda.org koji su preuzeli organizovanje kulturnjaka ističu da su tribine samo mali deo njihovih aktivnosti i da oni, podeljeni u radne grupe, žele da urade sve što je potrebno kako bi se situacija u kulturi stavila na prioritetno mesto.

Preostaje da se do jeseni i Dunav povuče, da se nastavi sa izgradnjom Eko kampa pa da javnost vidi u šta je uloženo 30 miliona dinara. Do tada, brojni bilbordi u gradu već uveliko reklamiraju Eko kamp na istim onim mestima gde je nekada stajala reklama „Novi Sad – grad kulture“ – ma šta to značilo.

 

Pismo gradonačelniku

Učesnici tribine su zaključili da je u celoj stvari najgore što se sam gradonačelnik Igor Pavličić nije oglasio u ovih mesec dana i demantovao svoju izjavu ili je objasnio šta je mislio kada ju je izgovarao. Tako su brojni kulturni radnici i umetnici podržali predlog da se gradonačelniku uputi pismo sa tim pitanjem. „Namerno se u Novom Sadu ne donosi nikakva dugoročna strategija za bilo šta, pa ni za kulturu. Sektori se podele između stranaka i onda su oni privatni resurs, spahiluk i izvor finansiranja onima koji po stranačkoj liniji, bez obzira na profesionalnost, ‘zasluže’ te pare. Ne vidim rešenje i pored mog velikog iskustva da će se ove duboke, sada već feudalne podele između nas, prevazići. Ne vidim rešenje bez nekog velikog prevrata jer ovi ljudi koji su izabrani na vlast izgleda samo nekim čudom mogu da shvate da njihovi položaji nisu resursi za njihovo privatno bogaćenje nego za to da se ova nesrećna zemlja izvede iz jednog debakla. Oni su ti koji su je doveli do propasti i ne bi me iznenadilo da se uskoro i proglasi bankrot. Ovo što se ovde događa, što su umetnici pokrenuli, je svetlost u ovom trenutku. Kada se osvešćeni ljudi okupe i kažu: Sada je dosta. Uvredili ste nas na najgori mogući način, a ja mislim da nas je gradonačelnik sve uvredio i to ne samo umetnike nego sve građane nipodaštavanjem na tako grub način. Takve stvari ne smeju da se dogode. On je i moj i vaš gradonačelnik i on sebi ne sme da dozvoli da potceni bilo koga od nas. To što je napravio je užasan gaf, i u najmanju ruku zaslužuje da javno dobijemo izvinjenje. O ostavci da i ne govorimo jer mislim da u ovoj zemlji niko od njih nema obraza da da ostavku kada nešto zgreši. Ali izvinjenje i poziv na javni dijalog je ono što moramo da očekujemo od gradonačelnika. I lično sam se našla uvređena jer sam se prepoznala među ljudima za koje on tvrdi da gradu nisu doneli ništa“, izjavila je Olivera Radovanović, istoričar umetnosti koji je dugi niz godina radila kao kustos za savremenu umetnost u Muzeju grada Novog Sada.