Sada je 100 posto nepokretna i od stalnog ležanja i sedenja pojavio se dekubitis. U poslednjih šest meseci dekubitis se intenzivirao. Lekar neurolog i fizijatar dali su svoje mišljenje i shodno šifarniku popunili upute za lekarsku komisiju. Sve sam to uredno podneo na pisarnici RFZO filijala Subotica.

Kada sam posle sedam dana po zakazanom terminu došao da uzmem rešenje o odobrenju sačekao me je negativan odgovor komisije. U samoj odbijenici samo je kazano, odgovor je negativan shodno pravilniku RFZO. Zatim sam podneo žalbu drugostepenoj komisiji koja je kazala da je potrebno dostaviti pismo kojim je verifikovana dijagnoza G82.4.

Šta to znači, da moram 100 posto nepokretnu ženu odvesti u bolnicu da leži sedam dana da bi lekari verifikovali dijagnozu G82.4. Tetraplegia spastica? To je van pameti.

Dok na drugoj strani, jedan doktor koji je penzioner, radi pod ugovorom kao lekar u komisiji RFZO, i još radi u privatnoj klinici Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Zdravo med“ Subotica. Doktor Rodoljub Đurić. Ima li granica bezobrazluku pitam se kao čovek u ovoj zemlji.

Ovo nije prvi put da smo kao porodica koja ima osobu sa invaliditetom diskriminisani u ostvarivanju elementarnih prava, u kontaktu sa zdravstvenim uslugama, bankarskim, uslugama lokalne samouprave, uslugama državnih institucija, prilikom zapošljavanja, itd. kada su u pitanju osnovna ljudska prava. Na to posebno upućuje Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koji niko ne poštuje u punom kapacitetu.

Postavljam pitanja:

Šta još hoće državne institucije od osoba sa invaliditetom i njihovih porodica, zašto nas mučite?

Po kom pravilniku neko može kao penzioner da radi u državnoj i privatnoj službi dok mladi nezaposleni lekari odoše u Nemačku?