Slično tome se nakon polupane glave Borka Stefanovića u Kruševcu pojavilo nekoliko desetina hiljada glava u Beogradu.

Na stranu režimska propaganda koja svim silama pokušava da umanji broj glava, jasno je da je reč o veoma važnim protestima. Prvo, velike mase otklanjaju strah pojedinaca i na taj način se slabi mehanizam pritiska režima koji vlada putem straha. Građani se osećaju slobodni da iskažu nezadovoljstvo koje se godinama unazad prikuplja. U tom smislu su ovi protesti praznici demokratije u poređenju sa nameštenim SNS izborima s obzirom da SNS na izbore ide samo kada unapred zna da će pobediti – pritiscima, ucenama i kupovinama glasova.

Drugo, na protestima je prisutno dosta (daleko puno, da kontriramo Barbari) mladih ljudi za koje se u većoj meri može reći da su nezainteresovani za politiku i rešenje svojih problema najčešće traže u drugim zemljama. Naravno, politička artikulacija problema mladih i građana uopšte neće svoj oblik dobiti na protestima, ali protesti predstavljaju trenutno najbolje mesto na kojem se mladi mogu politizovati.

Zatim, protesti na odličan način izbegavaju bilo kakve uplete ekstremizama ili egoističnih potreba pojedinih organizacija da sebe istaknu u prvi plan. Praktično narod kao jedna duša šeta ulicama. Pitanje je političke zrelosti uvideti da je aktuelni režim osnovni neprijatelj naroda, pravde, istine i slobode. To znači da im ne smemo dozvoliti staru politiku „zavadi pa vladaj“. Na tom polju se Savez za Srbiju pokazao kao istinski stožer koji okuplja svu opoziciju bez isticanja kako članica Saveza tako i drugih organizacija.

Konačno, protesti su pokazali da je moguće da pored političkih stranaka budu studentske organizacije i javne ličnosti. Ovo trojstvo protesta je žila kucavica i mora se očuvati po svaku cenu. Izostanak jednog od ova tri aspekta će proteste osuditi na propast i budimo sigurni da će režim učiniti sve kako bi to i uspeo. Bez sva tri kraka gube se mogućnosti političke artikulacije, prisustvo mladih i dopiranje do širokih narodnih masa.

Prema tome, koliko god nekima stvari izgledale čudne, one su potpuno jasne. Cela Srbija se budi u Beogradu. Kako je nekada parola protesta bila „Beograd je svet“, danas slobodno možemo reći Beograd je Srbija. A Srbija se umiriti ne može.

Autor je član Predsedništva Levice Srbije