Obraćam Vam se povodom napisa koje poslednjih dana možemo videti u medijima, a koje je juče potvrdio i ministar kulture Vladan Vukosavljević u emisiji „Oko“ na RTS-u, a tiču se povratka jedinog nedostajućeg lista Miroslavljevog jevanđelja iz ruske nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu. Taj list je tamo dospeo u 19. veku nakon što ga je jedan ruski naučnik ukrao iz Hilandara. Naime, srpska i ruska strana su nedavno sklopile sporazum o povratku nedostajućeg lista u Srbiju, a zauzvrat će Srbija pokloniti svih sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha, koje se nalaze u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu još od tridesetih godina 20. veka.

Ministar kulture iznosi sumnjive tvrdnje o tome kako pravni osnov po kome se te slike nalaze u fundusu Narodnog muzeja jeste sumnjiv i nerazjašnjen, da te slike „nisu naše“, te ih zato vraćamo Rusiji!?

Takve tvrdnje su frapantne i bivši kustos tog muzeja, Nikola Kusovac, kaže da su Rerihove slike toj ustanovi poklonili ruski emigranti u Beogradu u međuratnom periodu, da su nekada bile u stalnoj postavci i da danas vrede izuzetno mnogo, te da nema ničega spornog u njihovom držanju u Narodnom muzeju.

Postavlja se pitanje kako je moguće da Ministarstvo kulture može da sklapa takav aranžman sa ruskom stranom i da poklanja nešto što je vlasništvo Srbije, kulturno dobro i blago svih naših građana, a muzejske zbirke to svakako jesu. Čak i da su Rerihove slike u Narodnom muzeju bez pravnog osnova – to se prvo mora dokazati u sudskom procesu, ali i pored toga nema nikakvog osnova da se slike vraćaju u Rusiju, jer država Rusija nikada i nije bila vlasnik istih.

Povratak ukradenog lista Miroslavljevog jevanđelja ne može biti uslovljen nekakvim trampama i neodgovornim poklanjanjem naših muzejskih predmeta.

Obraćao sam se Narodnom muzeju sa istim pitanjima, ali se niko iz te ustanove ne oglašava. Molim Vas da ispitate okolnosti slučaja i pomognete u sprečavanju da se kulturno blago građana Srbije rasipa po svetu.

Srdačan pozdrav.

Autor je diplomirani pravnik