Mnogi tek sada shvataju šta za sve nas znače novine Danas i da nam je Danas jedina satisfakcija danas.

Nedavno me zaustavi policija, rutinska kontrola saobraćaja. Dam policajcu futrolu sa svim dokumentima za kola i ličnom kartom. Gleda on pa me pita: „A kakav vam je ovo bon za benzin?“

Mlad policajac, ne zna, pa mu objasnim: „Piše na njemu: avgust 1999. godine – 10 litara. Znate, onda smo dobijali takve bonove za gorivo. U tadašnjoj vladi je Aleksandar Vučić bio ministar. Za avgust mesec je odredio: „Bonovi će se od sada naplaćivati“. U masi ljudi sam čekao od ranog jutra do popodneva da dobijem, i platim bon, a onda je posle par dana AV izdao saopštenje: „Do daljeg nema goriva ni na bonove. I tako ja sačuvam plaćene bonove za zlu ne trebalo, u to vreme je plata bila oko šest nemačkih maraka“.

„I Vi ste ovo sačuvali? Bravo“, reče mi mladi policajac.

Pre četiri godine zove me sin iz Kanade: „Tata, znaš li koji je danas dan“? Znam sine, 9. maj – Dan pobede.

„Opet se šališ. Danas je tačno 20 godina kako smo otišli iz Jugoslavije, onda si nam kazao: „Bežite deco odavde, još 20 godina ovde neće biti bolje. Tata, kako si to znao?“

Ćerka mi se venčala u Beogradu, između dva talasa bombardovanja. Nije mogla frizuru da namesti, svadbena torta se istopila, nije bilo struje. Već dugo živi sa suprugom u Holandiji. Oboje dece su veoma uspešni inženjeri IT. Unuk i unuka su tamo, u belom svetu, završili fakultete.

Danas taj isti Aleksandar Vučić, presvučeni radikal (vuk dlaku menja ali ćud nikada), u ne znam kom svojstvu, u koverti Srpske napredne stranke, zloupotrebljavajući i skrnaveći grb Srbije mi piše „ZAHVALNICU“ što mi je oteo ličnu imovinu zagarantovanu Ustavom, vrhovnim zakonom svake zemlje na svetu. ON, Predsednik koji ne poštuje vrhovni zakon države, šta je ostalo onima koji ga sada tako verno služe? Pa fantomke, bejzbol palice, metalne šipke.

Posebna priča su adrese na koje su stigla ta pisma. Da vas podsetim: štampa je svojevremeno objavila da je Zavod za invalidsko i penziono osiguranje sklopio oko 600 ugovora sa pravnim licima o prodaji datoteka penzionera. I nikom ništa. Nikada više ni reči o toj protivpravnoj transakciji i trgovini našim ličnim podacima. Nemojte se onda čuditi odakle nekome vaši lični podaci. Veliki AV nas samo gleda.

Zbog svega navedenog molim sve čitaoce: „NEMOJTE CEPATI I BACATI PISMA ALEKSANDRA VUČIĆA“, sačuvajte ih: zbog sebe, kroz neko vreme nećete ni sami verovati da ste to primili, prijatelji sa strane vam neće verovati, a deca će reći da ste to izmislili, a sam autor će imati stotinu drugih verzija.

Dotle nam ostaje da živimo kao bubreg u loju – sa dijagnozom kancera.

Autor je jedan običan građanin Beograda