Meni su najprihvatljivija bila takva tumačenja izražena nedavno u časopisu Tajm. Prvo mišljenje glasi ovako: „Donald Tramp je čovek sa zlatnom kulom, velikim avionom i ženom-modelom.“ To je u stvari slika jedne „uspešne životne priče“. Ja bih tome dodao: „američkog sna“ prosečnog američkog građanina. Drugo mišljenje: Tramp je govorio: narod treba uvek intrigirati (držati zainteresovanim), što se može svesti na tezu da treba u javnosti izazivati konflikt, jer konflikt privlači pažnju, a privučena pažnja već znači i uticaj na javnost. Predizborni period u SAD zaista je, dobrim delom, bio u znaku raširenog nezadovoljstva, pa čak i gađenja ljudi u vezi sa ponašanjem i politikom vlade u Vašingtonu, uključujući i Kongres SAD, odnosno njegov Senat i Predstavnički dom. U takvoj društvenoj klimi Tramp je od svog necivilizovanog ponašanja stvorio imidž ili brend građanske neposlušnosti, čime je očigledno privukao dobar deo birača. Zanimljive su sledeće činjenice. Na sam dan izbora za predsednika, sve ankete su pokazivale da velika većina anketiranih birača (61%) smatra da Tramp nije kvalifikovan za predsednika, 63% je mislilo da on nema pozitivnu narav, a 64% misli da nije pošten-častan, niti čovek od poverenja. Ali, s druge strane, isto tako značajna većina građana SAD misli da je zemlja na pogrešnom putu, tako da su ljudi tražili promene, pa je čak 82% takvih glasalo za Trampa, koji je, ako ništa drugo, uspešno pokazao da bi mogao da donese te promene, koje su značile promenu svih dotadašnjih pravila ponašanja i politike državne administracije. U prvoj godini svog mandata Tramp se zaista drži tih obećanja. Da li će te promene ići u korist Amerike i sveta, ostaje da se vidi.