Najpre da Vam se kao građanin Srbije i kao novinar zahvalim što je Vaš prioritet, kao visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, upravo Zapadni Balkan, odmah nakon pitanja evropske bezbednosti i odbrane. Motivi ovog otvorenog pisma nisu ni politički, ni ideološki, već ljudski i građanski.

Imajući u vidu činjenice da je Rezolucija UN 1244 još uvek važeća, da pet država – punopravnih članica EU nisu priznale nezavisnost Kosova (Grčka, Rumunija, Slovačka, Španija i Kipar) i da aktuelni režimi Hašima Tačija i Aleksandra Vučića zbog nedemokratičnosti i korumpiranosti nisu u stanju da postignu nikakav dogovor, nameće se predlog za razumno rešenje komplikovanih odnosa Beograda i Prištine:

Tek kada sve države Zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije, biće moguć otvoren i demokratski dijalog između Beograda i Prištine, koji će rezultirati istorijskim dogovorom i pravno obavezujućim sporazumom. Drugim rečima, narednih 10 godina, do 2028, kosovsko pitanje bilo bi privremeno stavljeno u fioku radnog/okruglog stola, dok bi na tom istom stolu bila važnija i presudnija pitanja za stanovništvo čitavog Zapadnog Balkana: reforme društava, država i ekonomija, koje će omogućiti punopravno članstvo u Evropskoj uniji najkasnije do 2028.

Ovaj istorijski tajm-aut u trajanju od 10 godina razumni i civilizovani deo srpskog društva mora iskoristiti ne samo za finiširanje neodložnih reformi, definisanih sa 35 poglavlja u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji, nego i za normalizaciju odnosa i za pomirenje sa svim narodima ex Jugoslavije, a pre svega sa građanstvom albanskog, bošnjačkog i hrvatskog porekla.

Predlogom da se rešenje kosovskog pitanja odloži za 10 godina, kada će okolnosti biti povoljnije i u ekonomskom i u socijalnom smislu, sa drugačijim političarima od aktuelnih, sa NATO paktom kao garancijom mira i Evropskom unijom kao političkim, ekonomskim, kulturnim, civilizacijskim… okvirom za poštovanje i primenu ljudskih prava i sloboda, izbegava se dalja blokada neophodnih reformi u državama Zapadnog Balkana, onemogućava demagoško zaklanjanje dva nedemokratska režima iza kosovskog pitanja i glavna, odlučujuća reč se prepušta Evropskoj uniji, koja će ovim predlogom ne samo izbeći dalja unutrašnja sukobljavanja oko (ne)priznavanja nezavisnosti Kosova, nego i dodatno biti motivisana da što više pomogne u neophodnim reformama i pripremama svih država Zapadnog Balkana za punopravno EU članstvo.

Tokom proteklih godina sve veći broj mladih ljudi odlazi i sa Kosova i iz Srbije u razvijene zemlje EU, jer su nezaposleni. Zato što ne vide nikakvu perspektivu. Zato što im je dosta staromodnih tema poput prošlosti, mitova, granica…

U ovom Otvorenom pismu želim da navedem primer Grčke, koja je punih osam godina bila bez finansijskog suvereniteta zbog ogromnih dugova. Bila je nadzirana od strane EU. Na sreću, od ovog avgusta 2018. više nije tako.

Slično predlažem i za rasplitanje kosovskog čvora: narednih 10 godina velika pomoć Evropske unije za krupne reforme i u Srbiji i na Kosovu, u cilju ispunjavanja uslova iz 35 pristupnih poglavlja za punopravno EU članstvo.

U slučaju Grčke to je bilo osam godina i pokazalo se uspešnim uz veliku pomoć EU (60 milijardi evra). Zašto to isto ne uraditi i u slučaju Srbije i Kosova tokom narednih 10 godina? Grčkoj je ta pomoć bila potrebna zbog pretnje bankrotstva, sa svim razornim ekonomskim i socijalnim posledicama po građanstvo te zemlje. I Srbiji preti opasnost bankrotstva, ali ne finansijskog, već političkog i državnog, sa svim razornim ekonomskim i socijalnim posledicama po građanstvo te zemlje.

EU pomoć i grejs period od 10 godina za rešenje kosovskog pitanja je razuman i nužan potez. Civilizovan ustupak sličan kao i Grčkoj!

Pa tek kada sve države Zapadnog Balkana budu u sastavu EU, onda krenuti sa rešavanjem kosovskog pitanja. Dakle, predlažem promenu redosleda političkih poteza: najpre prijem svih država Zapadnog Balkana u EU, a potom rešavanje odnosa Beograda i Prištine.

Na kraju ovog otvorenog pisma želim da citiram izjavu ministra inostranih poslova BJR Makedonije Nikole Dimitrova, koji je nedavno rekao „Gardijanu“ da je jedina „održiva vizija stabilnog Balkana ona u kojoj granice nisu bitne – region prijateljskih zemalja koje su članice EU“.

P. S. Otvoreno pismo poslato je elektronskom poštom Federiki Mogerini, Maji Kocijančić, Johanesu Hanu i EU delegaciji u Srbiji.