Zakon je, da podsetim, donet još 2014.

Sve penzije, najverovatnije, od 1. januara 2019. biće veće od 8,4 do 13,3 odsto, obećava predsednik. Računica pokazuje da ćemo dobiti nešto više nego pre uvođenja zakona. I to je lepo, ali šta ćemo s dugom države, koja je na neustavan način zavukla ruku u džep penzionera?

Ja sam u penziju otišao 29. juna 2017, drugog dana Vidovdana, s penzijom – 61.000 dinara. Država mi je svakog meseca uzimala 9.000 dinara, što je za prošlu godinu – 54.000 dinara. Posle januarskog povećanja penzija, država mi svakog meseca uzima oko 7.000 dinara. Ako zakon potraje do kraja godine, a hoće, to će biti 84.000 dinara. Ukupno, za godinu i po, meni će država uzeti 138.000 dinara, što je više od hiljadu evra. Mogu misliti koliko država duguje onima koje je reketirala od 2014.

Dakle, na kraju ove godine, završiće se tek prvo poluvreme ove mučne utakmice između penzionera i države. Mnogi penzioneri već su tužili državu, i dobiće te procese kad-tad. Ako bi država penzionerima vratila oteto, bez sudskih presuda, to bi je mnogo manje koštalo. U suprotnom, idu troškovi kamata i suđenja, što će glavnicu uvećati za, gotovo, tri puta.

Sledi, znači, drugo poluvreme, u kojem će penzioneri tražiti da im se, pod fantomkama oteto, vrati. Na državi je da izračuna šta joj je jeftinije i racionalnije, da čeka ishod sudskih procesa ili da tu bruku predupredi. Evo posla za Sinišu Malog, novog ministra finansija.

Autor je novinar u penziji