Ne mogu vam opisati količinu pomešanih negativnih osećanja u jednoj 14-godišnjoj prilično pametnoj glavi. O frustraciji nas roditelja neću ni da počinjem. Predviđeni zadaci su juče ceo dan kružili internetom. To valjda nisu znali samo oni koji su hteli poštenim radom uspešno da maturiraju. Kada Srbinu, mentalitetski vraćenom u pećinu date digitalizaciju, posledica je pokušaj E-pljačke, koja je (ovog puta) sprečena. Šta je sledeće?

Moj sin u najosetljivijim godinama shvata da nemamo državu i da ništa ne funkcioniše kako treba. Do škole je išao preskačući ruševine i jarke pune vodom, kao da je žitelj Alepa. Sinoć nije bilo struje dobar deo večeri, a dok ovo pišem odzvanja bušilica za beton.

Današnji problem će u mojoj kući biti prevaziđen. Ovako ili onako. Izvući ćemo maksimum iz datih okolnosti, kao i mnogo puta pre toga. Odavno smo navikli da stisnemo zube i bez kukanja, živimo ovo što nam je, nesretnom podelom karata, zapalo.

Ali… Mnogo će se, sa pravom, pričati o današnjem „događaju“ pa ne bih dalje o tome. Moji razlozi za pisanje ovih redova su više naučne i didaktičke prirode.

Moramo konačno početi sa uvođenjem preciznih termina, prilikom opisa svega što nas okružuje.

Prvo, nema države. Postoji provizorni provizorijum, sa više nesložnih gazda.

Neka vrsta kolonije – deponije za odlaganje ljudskog i ostalog smeća.

Domaći namesnici pripadaju banditskoj sekti. Ona pokušava da imitira ponašanje normalne, funkcionalne države. To joj, razumljivo, ne polazi za rukom. Pripadnici sekte su obrazovanje stekli po ASAP metodi i potpuno je prirodno da ništa ne znaju. Ko očekuje bilo šta od te skupine ili je i sam „sektaš“ ili je nepopravljivo glup.

Sekta se neće samoukinuti, ali se, poput Huna, neće smiriti dok ne oglođe sve što joj se nađe na putu. To je realnost koju ostavljamo deci? Tako ih volimo??

Da zaključim: ako sebe smatrate patriotom i vaspitanim građaninom, preporučujem veliki oprez prilikom korišćenja termina – država, vlada, ministarstvo, skupština, sud, poslanik, partija, opozicija…

Koristiti ih samo u krajnjoj nuždi, uz obaveznu ogradu.

Po mogućstvu, bodljikavu.

Nezastrašeni roditelj.