… krenulo se u izgradnju: napravljene su ili se upravo stvaraju paraopozicione stranke, parastručnjaci, paramediji, parakultura, paranevladine organizacije, paraudruženja sudija i tužilaca i ostale paraupotrebljive organizacije nepoznate ni struci ni profesiji.

Utišao se SANU, a akademsku čast Beogradskog univerziteta pokušava odbraniti manjinski deo profesora. Ovih dana, na red za pokoravanje je došao i sud. U Srbiji ništa novo, sve ovo što se danas dešava sudiji Majiću i drugima sudijama koji su izneli svoj stav ili upozorenja kao slobodni intelektualci je predmet napada partijskih aparatčika jer njegovo mišljenje drugačije od Predsednikovog. Dve stvari se ne praštaju. Različit stav od vođe i postojanje slobodno mislećeg intelektualca koji narušava horsko jednoumlje, posebno kada je mišljenje utemeljeno u Ustavu. Pamtimo Srbiju iz 1996-99. godine i hrabre sudije osnivače Društva sudija Srbije i profesore Pravnog fakulteta u Beogradu koji su ne samo prolazili kroz baražnu vatru tadašnjih para stručnjaka i to od strane istih političkih aktera radikala i SPS.

Dvadeset eminentnih sudija Ustavnog suda, vrhovnog suda, okružnog i opštinskih sudova Srbije je naprasno nezakonito razrešeno 1999-2000. g, takođe i ugledni profesori nisu prošli bolje zbog drugačijeg pogleda na vladavinu prava i na budućnost Srbije. Niko od tih dvadeset sudija nikada nije ušao niti u jednu političku stranku i danas su odani jedino profesiji i vladavini prava kao vrhovnom principu. Tada su razrešavani sa kvalifikacijama da su agenti CIA, danas su argumenti nešto drugačiji, nemoralni primaju novac i slično. Najmanje dvadeset godina jedna ista grupacija koja je izdala i izgubila sve što se objektivno moglo izgubiti, diskvalifikuje one koji drugačije misle najbezočnijim klevetama.

Tamo gde argument nisu važni, uvrede su na ceni. Pitanje je samo, šta će ostati od ove zemlje u kojoj predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti tvrde za predstavnike sudske vlasti da su korumpirani i nemoralni a onda ne pokrenu niti jedan postupak.

Da li se neko seća imena i gde su danas oni tadašnji Martinovići, Rističevići, Gojkovići, Vučevići ili Kuburovići. Isto tako za par godina se niko neće sećati sadašnjih izvršilaca prljavih radova, rušenja i ruženja institucija Srbije. Do tada će još jedan broj ljudi napustiti ovu zemlju zaključujući da ovde ne postoje elementarni uslovi za normalan život, rad i obrazovanje.

Pred našim očima je ubijaju bogate“ patriote“ i „rodoljupci“. Nušić, Sterija, Domanović, Konstantinović. Šta je to što su napisali a da danas nije aktuelno. Jedino se broj Srba u Srbiji i broj dece znatno smanjio.

Povodljivost, zbrka, promašaji, sramote, neznanje, beda i siromaštvo, sve to i onda i danas ima nekog svog boga i jevanđelje. Nije sve ovo proizvela samo vlast, već i svi oni koji u ime kakvog ličnog užitka proganjaju pametnije. Nema za njih veće radosti nego prineti glavu slobodoumnog pred noge tekućem gospodaru. Nisu manje krivi, ni svi oni iz esnafskih udruženja, advokatskih komora, udruženja pravnika, pravnih fakulteta, udruženja građana i medija koji čekaju, zavaljeni u svojim generacijskim neuspesima, da u ime njih neko drugi bije njihove bitke za vladavinu prava, pravo na sopstveni stav i lično mišljenje.

Oni su prigrlili za sebe, finansijski povoljnije, socijalističko pravo, na nekompetentnost i time lažu pokoljenja da su se i lišili odgovornosti prema društvu i prema budućim generacijama. Danas u Srbiji nema bolje rasprave od monologa.

Nije zgoreg podsetiti da je dr Majić u svojstvu stručnjaka sa najvećim i nespornim akademskim zvanjem bavi i pravnom naukom dok kao sudija sprovodi Ustav i zakone ove zemlje. Ustava Srbije u čl. 194 predviđa da zakoni ne smeju biti u u suprotnosti sa međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Kako su ratifikovane međunarodne norme i pravila i konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope, to se može zaključiti da oni imaju jaču pravnu snagu od zakona Republike Srbije. Novouvedena kazna doživotnog zatvora bez prava uslovnog otpusta je dakle neustavna, na šta je i upozorio komesar Saveta Evrope čiji je član i Republika Srbija.

Podsećamo na zakletvu koju podnose sudije: „Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno ustavu i zakonu po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi.“ Dakle, dr Majić ja na tu činjenicu upozorio u trenutku kada se još moglo izbeći, da se korekcija zakona vrši pod pritiskom Saveta Evrope, to je bila i njegova obaveza a ne samo njegovo pravo.

Nije ovde osnovni problem u njegovom mišljenju već u njegovoj različitosti. Niti su ovde najveći problem, izvođači prljavih radova koji o sebi misle da su magarci, paraparlamenta, već nepodnošljivo, ćutanje akademske i profesionalne zajednice.

Potčinjavanje suda, medija i institucija je samo priprema za ono što se Srbiji, na umoru, sprema u bliskoj budućnosti. Naivno je verovanje da su izmene zakona učinjene, po hitnoj proceduri, zbog „Tijaninog zakona“ i peticije, već zbog drugih izmena a posebno onih koje destimulišu proteste drakonskim kaznama.

Govoreći o tome ko može da obavlja sudijski poziv Kant navodi „sudija mora da ima snagu i hrabrost da se služi sopstvenim znanjem i razumom bez ikakvih spoljnih uticaja“. Da li je to upravo suprotno od onog što želi vlasnik vlasti u apatičnoj Srbiji, ostaje da vidimo u skorijoj budućnosti, kakav je profil sudije, profesora, vladike, opozicije njima prirastao za srce.

U parlamentu i novinarstvu, smo to već videli.

Udruženje građana Lex osnovano je 1989. godine od strane izbačenih sudija i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu kao i mnogih drugih koji su se priključili borbi za bolju Srbiju i vladavinu prava