Šestog aprila avioni moćne Luftvafe skoro su sravnili Beograd. Srbija, ili Kraljevina Jugoslavija nisu bili nikakva, ni vojna ni ekonomska pretnja moćnoj Nemačkoj, ali!

Desetog aprila osnovana je Nezavisna Država Hrvatska. To je apsolutno pravo svakog naroda da ima svoju državu, ali NDH su Srbi, državljani te Države, skupo platili.

Zašto pominjem ova dva aprilska dana? Nije li malo čudno da 77 godina kasnije, šestog aprila, kancelarka Angela Merkel, kuju inače veoma cenim, pošalje poziv srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, da dođe u Berlin? Mogla je to da učini dan pre ili dan posle. Mogla je i devetog maja, ionako se do tada neće ništa promeniti. Mogla je, ali nije. Slučaj ili namera?

Veoma zbunjuje i to da je Dragan Čović, član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz redova hrvatskog naroda, pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da desetog aprila otvori Međunarodni sajam u Mostaru. Sajam se, eto slučajno, otvara baš na dan NDH, i , opet slučajnost, slogan sajma je prilično provokativan: „Jesmo li spremni?“ Pokušavam da proniknem kako bi to bilo da se uloge domaćina i gosta zamene, pa da sajmu u Beogradu, koji bi na primer bio otvaran devetog maja neko nadene slogan: „Spremte se, spremte“.

Nisam pristalica teorije zevere, ali mi je zaista nejasno otkud ove dve slučajnosti u tako kratkom vremenu. Znajući nemačku pedantnost i preciznost, nisam siguran u slučajnost. Skromno poznavanje diplomatije mi govori da u njoj nema slučajnosti.

Autor je novinar iz Aranđelovca