Godine 1975. i narednih pet godina predavao sam sociologiju obrazovanja na tada upravo ustanovljenim studijama sociologije Univerziteta u Nišu.

Jednoga dana me sačekao asistent sa fasciklom u ruci. Rekao je da je iz naše oblasti prijavljen doktorat na temu „Obrazovanje za socijalističko samoupravljanje“, a da ja nisam među trojicom profesora koje je odeljenje predložilo u komisiju za doktorat. Kao mladom nastavniku u načelu godilo bi mi da jesam bio predložen. Pregledao sam materijal kandidatkinje Mirjane Marković i utvrdio da nema stranih referenci, da o obrazovanju nema razrade, već da se sve svodi na ideološko razmatranje. Nisam zahtevao da postanem član komisije.

Nakon odbrane, koja je bila relativno brzo, asistent mi je saopštio da su kandidatkinja, njen suprug i dva člana komisije u Niš došli iz Beograda sa dva mercedesa, da je odbrana tekla ekspeditivno, da je sledilo posluženje i da su se svi mercedesima brzo vratili.

Dva meseca kasnije putovao sam autobusom sa jednim od dva člana komisije za doktorat iz Beograda. Bio je on i mentor kod te disertacije. Bilo je to pre godine 1980. Auto-put do Beograda, vožnja je trajala dugo. Bio je to beogradski univerzitetski profesor sociologije, koji je u to vreme, u jugoslovenskim razmerama, najbolje poznavao neke manje poznate sociološke teorije i uopšte je sociologiju izuzetno poznavao.

Bio je znatno stariji od mene. Poverio mi je da se doktorata prihvatio samo da bi „oni“ njegovu ćerku zaposlili u jednoj banci u Beogradu. Poverio mi je i sledeće: „Znam da to spada u vašu disciplinu. Namerno vas nisam predlagao u komisiju. To vama ne treba, taj doktorat će jednog dana biti skandal.“

Pravdao se da, mada je dozvolio da doktorat bude kao takav prihvaćen, on sam nije prihvatio da potpiše kandidatkinji referat za unapređenje u zvanje docenta na Prirodno-matematičkom fakultetu BU, jer je tražio da još radi na temi. Međutim, na unapređenje se nije čekalo, našao se neko drugi ko je potpisao referat kao sociolog. Taj će postati ministar školstva Srbije u 80-im godinama i ambasador u Sovjetskom Savezu.

Moj saputnik iz autobusa je bio jako gnevan i upamtio sam sledeće reči koje su mi se zarezale: „Ne znam šta će njima doktorati. Oni imaju svoje banke, svoje centralne komitete.“

Autor je profesor Univerziteta u Mariboru