1. Država Srbija treba da pruži izvinjenje kosovskim Albancima, za isterivanje milion Albanaca iz svojih domova 1998/98, za ubijanje dece, žena, starih…

2. Država Srbija treba da vrati posmrtne ostatke ubijenih Albanaca koji se već 19 godina kriju negde po Srbiji!

3. Treća i najteža tačka koja traži odgovor, jeste silovanje albanskih žena i devojaka od strane srpske vojske i paramilitarnih jedinica! Za ovu tačku sigurno da Albanci imaju odgovor, ali red je da se prvo država Srbija izjasni. Kada se po ovim tačkama izjasne, može se početi razgovarati. Razgovor ne trebaju početi političari, već akademije nauka Srbije i Kosova! Ove dve institucije mogu odgovarati na sva pitanja i napraviti platformu za pomirenje Albanaca i Srba na Kosovu! Kad se postigne pomirenje, tek onda se može naći rešenje.

Kosovo je moglo postati deo Albanije 1912. ili 1945, ali nije. Zašto i kako, zna se dobro! Ne može se ovde kriviti Albanija kao država, ali država Albanija odgovorna je što je imala 100 godina vremena da se bori za sjedinjenje Kosova sa Albanijom – i ništa nije uradila!

Srbija je takođe imala 100 godina vremena da se prema Albancima ponaša kao prema Srbima, ali ni ona to nije uradila! Ne samo što nije bila pravedna prema kosovskim Albancima, već ih je od 1912. do 1999 neprekidno i sistematski isterivala iz domova.

Godine 1981. kad su kosovski Albanci hteli da budu svoji na svome, podjednaki sa drugim narodima Jugoslavije, država Srbija je tukla, zatvarala, trovala i ubijala Albance na Kosovu.

Poštovani Srbi Kosova, ja sam Albanac poreklom iz Bujanovca. Godine 1956, godinu dana pre mog rođenja, moja porodica bila je naterana i primorana za iseljenje u Tursku po planu Aleksandra Rankovića. Iz Bujanovca se moja familija iselila u Kumanovo, zadnju stanicu odakle je više miliona Albanaca napustilo domovinu i otišlo u nepovrat u Tursku. Hvala bogu, ostali smo u Kumanovu, gde sam se ja rodio i završio osnovnu i srednju školu, a studije mašinstva na Mašinskom fakultetu u Prištini. Nakon zatvora u Kumanovu 1987/88, napustio sam rodno mesto i došao u Švajcarsku, gde živim i radim već 30 godina. Sa najboljom namerom za dobrobit svih naroda na Kosovu, daću svoje lično mišljenje o budućnosti Albanaca, Srba i ostalih naroda na Kosovu:

– Srbi na Kosovu treba da se pomire sa svojim susedima Albancima, da se vrate u svoje domove, da grade svoja sela i gradove, da priznaju Kosovo kao svoju državu i da se bore za čuvanje njenih granica. Da bi se ovo postiglo, Albanci i Srbi kao dva većinska naroda treba da uzmu primer Švajcarske države. Duboko sam ubeđen da ako se u tom pravcu bude krenulo, Kosovo će biti Švajcarska Balkana, i brzo će doći dan kada nikome na Kosovu neće smetati ideja ekonomske i kulturne kantonizacije Kosova poput Švajcarske države.

Autor je predsednik Udruženja „Albanska zajednica u Švajcarskoj“