Foto: Stanislav Milojković

Bezbolnije, nego li trošiti resurse uključujući i snagu na fizičko obračunavanje.

I to je recept svih političara – taj jednostavan recept koji se zove: manipulacija govorom. Isprobavan je i tokom ratova, ali je tek u mirnodobskim prilikama došao do punog izražaja.

Kako je vreme prolazilo, tako se umeće verbalne prevare razvijalo i dobijalo svoje majstore – sposobne da slušaoce uvere u svoju podlost. Našli su se među njima i nekakvi šampioni u besedništvu, najbolji na svojim studijama i ostali.  Ali, paralelno s njihovim nazovi razvojem, razvijali su se, srećom, i oni drugi – prepoznavaoci trikova, nameštaljki, oni koji su kadri da prozru nečasne namere i suprotstave im se.

Kaže se kako je glupost ukrštena sa zlobom najgora kombinacija. Ali dogodi se pritom da se nosioci pomenutih osobina suviše oslone na svoje bahate veštine, pa im se zavrti u glavama od viška sujete, te načine nekoliko logičkih grešaka, a njihovi zlonamerni napadi ponekad ostanu jalovi.

Jer,  kada poraste broj onih koji ih prozru i prezru, koji logičkim zaključivanjem poređaju informacije onako kako treba i razdvoje zdravo od crvljivog, onda se ovi prvi uznemire.

Onda oni više nemaju ni zrna uračunljivosti. Onda oni počnu da jurcaju kao muve bez glave i u toj vlastitoj sumanosti pojačavaju decibele, padaju u nesvest, zabranjuju prodaju voznih karata, zadižu suknje sopstvenim ženama uz povike „Silovanje!“ , štrajkuju glađu, ispisuju parole o ljubavi i miru – čine sve što im u trnutku može pasti na pamet.

I ne prezaju. Koliko god u svom tom vrpoljenju bili smešni, oni su opasni. Jer će se u svom koprcanju dosetiti da ako ih je veština manipulisanja govorom napustila, uvek preostaje klasična fizička agresija: prolivanje tuđe krvi.