Sa velikom znatiželjom pročitao sam Vaše pismo (nije mi samo jasno u kom svojstvu mi pišete i kako ste došli do moje adrese) koje sam primio u koverti Srpske napredne stranke, kojim mi se zahvaljujete što sam kao odgovoran, požrtvovan i mudar građanin države Jugoslavije a sada Srbije gradio fabrike, proizvodne pogone, bogatstvo koje su neki ranije 90-ih godina svojim neodgovornim ponašanjem (ja znam gde ste vi tada bili i koju ste politiku zastupali) u sukobu sa celim svetom uspeli da rasture. I državu i privredu, a nas ostave bez posla. I sada kada ste se Vi setili da brinete o nama, našim porodicama i unučićima koji od prevelikog „blagostanja“ koje ste nam doneli, masovno beže iz Srbije, kažete da sam pokazao mudrost, pamet i odlučnost (hvala Vam na lepom mišljenju o meni) i „dobrovoljno“ se odrekao svoje pošteno zarađene penzije, koju ste sada povećali kao nikada do sada, želim da Vas pitam i obavestim sledeće:

1. Zašto ne napraviste neke uštede za spas Srbije time što ne ukinuste kancelariju za neku saradnju Tome Nikolića i družine, kao i što ne iseliste Tomu sa Dedinja i time ostvarili neki procenat za dodatno povećanje naših penzija? Ovo je jedan od mnogih primera, a ima ih na hiljade.

2. Nikad i bukvalno nikada nisam nikome dao saglasnost da mi otimate penziju,

3. Molim Vas da mi sve pripadajuće novce koje ste mi uzeli (a Vi sigurno znate koliko ste mi uzeli) od penzije vratite, bez kamate koju možete uplatiti Vašoj firmi iz koje ste mi uputili ovo pismo. U protivnom vidimo se na Sudu, građanine Aleksandre. A ja ću i dalje da je volim i brinem o ovoj našoj Srbiji.

4. Istovremeno želim da Vas obavestim da mi penzija nije povećana ni dinara. Samo ste mi vratili ono što ste bez moje saglasnosti uzeli.

S „poštovanjem“,

Živomir Vučković, Kragujevac

P.S. Moju adresu već imate, samo se pitam ko Vam je dostavio. Da li to znači da znate sve o meni, mojoj porodici i prijateljima? Zabrinut sam, ali nisam uplašen.