Prateći preko vaših novina najnovija dešavanja u pokušaju (po ko zna koji put) uspostavljanja demokratije, primetio bih sledeće: energija postoji, kao i ranije, ali nema redosleda radnji, posle eventualne smene režima. Da podsetim, od demokratije smo očekivali (moja grupacija „Jedan od pet“) da nam posle dvehiljadite godine vrati prinudno oduzetu imovinu kao što su zemljišta, stanovi, predratne akcije. Međutim, tadašnji režim, koji se zvao demokratskim, ne samo da to u celosti nije uradio, već je i on pristupio prinudnom otkupu akcija od nas građana, zarad interesa svojih , kako se kaže „tajkuna“.

Drugi vid prinudnog otkupa je bio u formi pljačkaških privatizacija, gde su naše firme veštački gašene i uništavane, a akcije propadale. I set zakona koje su „demokrate“ donele bio je donošen u tom pravcu da se mali akcionari unište, a njihova imovina opljačka. Delimično vezano za to je i enormno podizanje sudskih taksi, tako da običnom građaninu nije padalo na pamet da se sudi pa da i ostatak imovine ode „na doboš“. To je slučaj i danas.

Što se tiče govornika na protestima, navešću primer Zlatibora. Bila je kampanja za poslednje izbore. Na trgu govore Čedomir Jovanović i Boris Tadić, ja idem sa posla. Prisutno dvadesetak lokalnih simpatizera sa porodicama. Saslušam govore. Uobičajeno, opšta mesta. Priđem Tadiću, izvinim se i pitam zašto skup ne drži u Nemačkoj i zatraži podršku od tamošnjih građana. On se iznenadi i pita: „Zašto?“ Kažem da je određenog dana određene godine primio nemačkog ambasadora koji je tražio prijem po pitanju udela nemačkih akcionara u „Velefarmu“ i izrazio želju da oni ne trpe gubitke usled namernog uništenja pomenute firme, pa ako je mogao da obešteti nemačke akcionare, zašto nije i svoje građane od kojih traži podršku za izbore. Odgovorio je da se seća toga i da ne zna šta je sa tim bilo jer je stvar predao premijeru Mirku Cvetkoviću da on to reši. Koliko se sećam, ne znam da je o tome neko nešto dalje komentarisao sem te vesti od jednog minuta u „Dnevniku“. Pričali smo još o raznim temama i na kraju me upitao zašto se nigde nisam pridružio njihovim organizacijama i iznosio primedbe i sugestije. Odgovorio sam da to nije bilo moguće, jer gde god da sam pokušao nisam bio dobrodošao i uvek sam bio blokiran od strane „dece komunista“ kojima su se okružili.

Tako mislim da je i danas isto. Kako da kažemo šta hoćemo ako ne možemo da govorimo na skupovima. Mogu samo odabrani.

Koliko mi je poznato i od Tadića i od Vučića je traženo od strane EU da se ispita nekih šesnaest privatizacija. Nijedan to nije uradio. Prema tome, opozicija je imala i medije, i prostor, i zakon, ali to nije iskoristila, tako da im nema mesta na protestima. Izigrali su nas. Zato deluje zbunjujuće kad se čuje da će organizatori protesta ići na izbore zajedno sa Savezom za Srbiju, koji je samo franšiza starog režima. Ko će za njih da glasa?

Još veći apsurd je da mi građani ovakva pisma treba da ubacimo u nekakve kutije koje će Vučić preuzeti i da kao on vidi zašto građani šetaju. Pa valjda to treba da čitaju organizatori protesta, pa da prema tome, kao što rekoh, naprave program za izbore i iste dobiju. Zašto bi to Vučić čitao? Kako će on da izađe u susret građanima, ako se pretenduje da se isti na izborima smeni?

Migracije iz Srbije neće se zaustaviti opštim mestima u programu. Iste će prestati i eventualno krenuti u obrnutom smeru kada se vrati prinudno konfiskovana i otkupljena imovina njihovih dedova i očeva, a u međuvremenu autoputevi i druge brze pruge (kojima se svaka vlast diči) samo će ubrzati priliv migranata drugih motiva, koji će vremenom zauzeti napuštena srpska ognjišta.

Neka organizatori (ako već ne daju narodu da govori) stave listu prioriteta, ako dođu na vlast, pa će možda i dobiti izbore. Ovako će dobiti možda samo par poslaničkih mesta, i kako čujem platu od 2000-3000 eura , koliko se predviđa za budući sastav parlamenta. Ako je ova farsa samo zbog toga, ne treba zamajavati narod. Daće im to Vučić i bez protesta. Dao je socijalistima, zašto ne i „Pokretu slobodnih građana“. I ovo što se kopira naprednjačko-radikalski blok, pa se dele na levi i desni, neće proći! Mnogo je ličnih grešaka na početku utakmice. Ovakvom politikom neće privući radno sposobno stanovništvo Srbije (i misleće). Biće kao i do sada.

Meni je otac govorio: „Uči školu, beži sa sela!“. Poslušao sam i stigao do fabrike. Našoj deci, kada je došlo vreme, ja sam rekao: „Bežite sa sela, ne u fabriku, samo na budžet!“ Poslušaše deca. Završiše naš najbolje rangirani fakultet u svetu. Ali ne vredi. U državnu upravu počeše da sa zapošljavaju moleri, vodoinstalateri, pekari… Za pravnike nema mesta.

Trebaju nam poslanici koje mi biramo, a ne stranka,i koji će podnositi izveštaj u lokalnoj kancelariji svakih petnaest dana dok se stanje ne sredi, a ne preko nekakvih tvitera. Licem u lice treba da objasne biračima zašto se građanski interesi ne sprovode. Srbiji su potrebni časni i pošteni ljudi. Sve ostalo će se rešiti samo od sebe i onda ćemo imati zemlju kakvu zaslužujemo, kao što je i sada imamo.

Gospoda Boga ne možemo prevariti.

Vodi se dosta polemike i oko medijskog prostora. Uzmite ovaj dopis. Ako vam nije po ukusu i nije na liniji uređivačke politike, vi ga ne objavljujte. Sa druge strane , ako imam novac i zakupim jednu stranicu, vi ćete ga objaviti. Hoću reći, mi građani ne možemo očekivati od RTS-a da prenosi naše viđenje situacije. Građani im prinudno plaćaju taksu. Više ne znaju šta će sa parama i jednostavno žele da daju pun doprinos opstanku režima. Opet otimačina!