Otuda i izvesna „zbunjenost“ pri poslednjem jutarnjem obedu. Naime, u tanjiru je (barem po proceni osobe koja se kroz studije medicine upoznala sa elementima medicinske dijetetike), bilo neke nesrazmere, i to u pogledu najvažnijeg sastojka ishrane, naročito za starije – belančevina. Ovom primarijusu socijalne medicine, specijalisti interne medicine, postdiplomcu Svetske zdravstvene organizacije, specijalizantu Visoke škole socijalne medicine pri Svesaveznom institutu za poslediplomsko usavršavanje (COLIO – Moskva), neke „omaške“ dijetetskog karaktera, koje su sastavni deo brige o starijim, značile su više nego laicima ili delimično osposobljenim (ili onima koji se previše „ne mešaju u svoj posao“). Ova primedba se još više odnosi na „večeru“, tj. obed koji bi stariji trebalo da konzumiraju naveče, pred počinak!

Razumljivo je svakom prosečnom građaninu naše zemlje da je sve, pa i kvantitet i kvalitet brige o starijim licima, pre svega u ustanovama Gerontološkog centra Beograd, uslovljena materijalnim prilikama. Kako se one, barem po izjavama najviših zvaničnika države neprekidno poboljšavaju, očekivalo bi se da se i položaj i uslovi života najstarijih građana unapređuju.

Međutim, kao u svim partokratskim društvima gde dominira jedna partija, u našem slučaju to je SNS, gde je jedan čovek – predsednik meritorna ličnost po svakom pitanju nastaje nesklad kada se postavi pitanje šta je sa onima koji su nominalno zaduženi za pojedine resore.

U čemu je taj nesklad i ko ga najviše oseća? Između veličine REČI i količine stvarnosti, koje najizrazitije osećamo mi građani. Istini za volju, revnosniji gledaoci ružičaste TV i njenih „šarenih programa“ pa i javnog RTS servisa (?) – to mu je zvaničan naziv – manje veruju svojim očima.

Rešenje je u više profesionalnosti i manje partokratije i autokratije.

PS: nekome je važnija čestitka rođendana nekog u 91-oj no ukupna briga o starima!

Autor je korisnik Doma za starija lica Voždovac