Dakle, daleko pre nego što se moglo i nagovestiti da će od Zvezde postati „stabilan evroligaš“.

To „stabilan evroligaš“ bi trebalo da znači da smo sada u 16 NAJBOLJIH i NAJORGANIZOVANIJIH klubova u Evropi. Međutim, daleko smo od toga iz više razloga. Primera radi zbog odnosa prema vlasnicima sezonskih karata. Više puta u tih prethodnih 10 sezona sam ostao ispred hale SA SEZONSKOM KARTOM, još više puta sam morao da se svađam s redarima mašući SEZONSKOM KARTOM da bih uopšte ušao u halu, a koliko puta sam utakmicu gledao s jedne noge u prepunjenoj dvorani ne znam ni sam.

Sve zbog volšebnog viška gledalaca u hali usled „vrhunske organizacije“. Pritom ne očekujem crveni tepih. Samo da bude jedno slobodno mesto pa makar i u poslednjem redu na A tribini.

Vrhunac takvih organizacionih „bravura“ su mi ove utakmice sa slobodnim ulazom. To me prosto vređa. Prvo zato što srozava i vređa klub za koji navijam. Kako je moguće da „stabilni evroligaš sa milionskom armijom navijača“ ne može da proda 5000-6000 karata po 5 EUR i da ostatak popunimo mi sa sezonskim kartama?!

I to za najvažnije utakmice u sezoni. I lično me vređa. Ja sezonsku kartu kupujem u pretprodaji, u junu, kad se tim za sledeću sezonu ne zna, jer znam da želim da budem na A tribini bez obzira na rezultate. I tražim da me to jedno mesto na A tribini čeka, makar gore pod krovom. A onda prvu polufinalnu utakmicu protiv Mornara gledam preko nečijeg ramena stojeći na ulazu, a na trećoj utakmici izlazim napolje i kupujem karte za plavu ložu, jer na tribinama nisam mogao da nađem mesto ni na stepenicama. Na prvu finalnu utakmicu dođem 30 minuta ranije i mogu da se smestim kao vlasnik SEZONSKE KARTE za A tribinu samo na stepenice u ćošku na C tribini!? A u hali je, čast izuzecima, mnogo ljudi po principu „što je džabe i Bogu je drago“. I tih istih na drugoj utakmici nema, 23 minuta pre početka, mesta ima koliko hoćeš, bar 1000 stolica. Izgubili prvu pa nema šta da se gleda. Lepo. Baš lepo… Kad smo kod prve utakmice, na mečevima NAJBOLJIH i NAJORGANIZOVANIJIH timova može da se kreće kroz halu. Nisu krcata stepeništa i prolazi. I u takvoj gužvi zvanični spiker kaže da je „večerašnja poseta 7001 gledalac“. Koji mađioničar je to izbrojao kad je ulaz slobodan?! Pa to vređa inteligenciju. Ili znate koliko je stolica u hali, a ovi na stepenicama i gelenderima su ovladali moćima kamuflaže?! I onda u tih bar 8000 i teškom manjku kiseonika, svaki peti zapali cigaretu. Pa super! A ljudi doveli decu jer je, je li, džabe ulaz…

A igrači na terenu i bez duvanskog dima nemaju vazduha u hali s ventilacijom po standardima iz sedamdesetih. A pušenje u hali zabranjeno. Zakonom. Čak i unošenje cigareta, upaljača, šibica… Piše na ulaznim vratima. Očito nismo ni blizu još uvek da postanemo taj „stabilan evroligaš“ i pored terena iako na terenu to svakako jesmo.

Eto, to su razlozi što me krajem ove sezone nećete videti na Malom Kalemegdanu da kupujem sezonsku u pretprodaji. Nije mi važan krajnji rezultat finalne serije. Nema sportskih razloga. Samo ovi drugi koje teško više mogu da trpim.

Autor je navijač Crvene zvezde