Foto: Privatna arhiva

Njegova partija ostvarila je najbolji rezultat u poslednjih deset godina. Ali njegov veliki trijumf je uslovljen, apsolutna većina nije dovoljna. Potrebna mu je i podrška regionalnih stranaka. Svađa sa katalonskim regionalistima oko budžeta navela je Sančeza na raspisivanje novih izbora. Sada se zemlja suočava sa novim pregovorima oko formiranja koalicione vlade. Sančez je svestan složenosti problema koji je pred njim. Međutim, četvtoj ekonomiji Evropske unije je potrebna stabilnost i odživa vlada koja ne zavisi od regionalnih stranaka.

Sančez se suočava sa ekstremno teškim i verovatno dugim koalicionim razgovorima s levičarskim i regionalnim strankama. Pored toga po prvi put u poslednjih nekoliko decenija desničarska populistička partija ulazi u parlament.

Narodna stranka završila je na drugom mestu sa 16,7 odsto što je skoro duplo manje nego na poslednjim izborima. Sledi liberalna stranka Siudadanos (Građani) sa 15,5 odsto, zatim levičarsko populistička stranka Podemos sa 14,3 odsto i desničarska populistička stranka Voks, koja je osnovana 2013. godine osvojila je 10,2 odsto. To su uglavnom birači Narodne partije koji su zbog svoje katrastofalne politike i sve veće umešanosti u razne korupcijske afere imali jako loš rezultat u odnosu na prethodne izbore, gde je Voks imao 0,2 odsto glasova.

Ovakav rezultat pokazuje da mogući koalicioni partneri Socijalistička radnička partija Španije i Podemos bi imali zajedno 165 poslanika, to im ne bi donelo apsolutnu većinu jer im nedostaje još 11 mesta. Sančez će stoga ne samo morati da se složi sa Podemosom, već će morati da učestvuje u teškim razgovorima sa mnogo manjim strankama kako bi dobio većinu.

Ako se vratimo malo u prošlost 2016. godine je došlo do političke blokade u Španiji. U to vreme zemlja je ostala bez regularne vlade skoro godinu dana. Okidač za zastoj bio je zastoj u odnosima između Socijalističke radničke partije Španije i Narodne stranke.

Slaba konzervativna vlada premijera Marijana Rahoja na kraju je trajala samo godinu i po dana. Sančez je došao na vlast u leto 2018. godine, nakon predloga o nepoverenju Rahoju uz pomoć katalonskih separatističkih partija.

Mnogi mediji su umanjilii uspeh Voksa, iako je ona stekla birače na osnovu sve većih političkih sukoba u Kataloniji, rastu ilegalnih imigracija i sve veće nezaposlenosti u Španiji. Inače ovi izbori biće zabeleženi po najvećoj izlaznosti u istoriji španske demokratije prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u Madridu oko 75 odsto birača je glasalo.

Budućnost je neizvesna. Ono što je najverovatnije je to da će Sančez morati da se osloni na konzervativnu podršku, na katalonske separatiste ili baskijske nacionaliste.