"Potpuno poplavljena sala" kao aktivna sabotaža vlasti 1

Institut za evropske poslove, organizacija civilnog društva u kojoj radim, postoji već devet godina. Od toga, pet godina Institut intenzivno organizuje javne debate, koje su velikim delom posvećene odnosima Srbije i Evropske unije i evrointegracijama, ali i drugim važnim društvenim temama. Verujemo da je kreiranje prostora za javni dijalog o bitnim društvenim pitanjima jako važna misija i trudimo se da joj na ovaj način makar malo doprinesemo. Međutim, i pored proklamovanog stava Vlade da dijalog treba da postoji, politički prostor u okviru kojeg on treba da se odvija, svakim danom je sve uži u svakom smislu.

U decembru prošle godine, uputio sam Vam pismo u kojem sam izložio činjenicu da, i pored urednih poziva koji su upućeni predstavnicima vladajuće koalicije pred svaku debatu i javni događaj, gotovo nikada ni od jednog ne dobijamo dogovor, a i kada ga dobijemo – on je negativan. Takođe, skrenuo sam pažnju na to da, i pored toga što je ministarki za evropske integracije, gđi. Jadranki Joksimović, dato da izabere bilo koji datum kada bi mogla da učestvuje, odgovor iz njenog kabineta nikada nismo dobili. Neretko smo se suočavali i sa situacijama u kojima je predstavnik vlasti potvrdio, a onda par dana pred debatu otkazao učešće.

Vladajuća garnitura, uz retke izuzetke, na ovaj način je iskazala stav potpune nezainteresovanosti za kontakt i dvosmeran protok informacija sa građanima koje predstavlja i vodi. I pored toga, svaka od planiranih debata je bila održana, a mi nismo odustajali od namere da u njima učestvuju i vaše kolege iz Vlade i Narodne skupštine. Međutim, pasivna nezainteresovanost prerasla je u aktivnu sabotažu sa kojom se tim Instituta za evropske poslove suočio 22. aprila ove godine.

Za ovaj datum bila je planirana i zakazana debata „Sloboda izražavanja na tragu evropskih vrednosti“, kao deo projekta koji finansira Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu. Debatu je trebalo da moderira novinarka Olja Bećković, a učesnici bi bili novinari Ivan Ivanović i Milojko Pantić, prof. dr Čedomir Čupić i zamenica glavnog urednika NIN-a Vesna Mališić. Debata je trebalo da se održi u Nišu i za prisustvo na debati prijavilo se 529 građana i građanki. Mesto održavanja je trebalo da bude hotel New City Hotel, sa kojim je Institut imao poslovni ugovor i koji je do poslednjeg dana poštovao dogovor.

Međutim, veče pred debatu, Institut je mejlom obavešten da hotel otkazuje rezervaciju sale i pored postojećeg ugovora, usled „havarije vodovodne cevi“ i „potpune poplave sale“.

Predstavnica Instituta za evropske poslove je odmah sutradan ujutru otišla u hotel uz zahtev da uđe u salu kako bi izvršila uvid u „havariju“, ali joj to ni u jednom momentu nije bilo dozvoljeno, niti je ponuđena bilo koja alternativa. Iako je Institut dao predlog zatim da se debata održi u manjoj sali hotela ili lobiju koji su bili prazni i dostupni, hotel je to kategorički odbio, čineći time debatu neminovno otkazanom. Ni u jednom momentu nije pružen nijedan dokaz o navodnoj havariji, niti je hotel pokazao volju da na bilo koji način omogući održavanje debate. Pored toga, od momenta otkazivanja debate do momenta upućivanja ovog pisma, od građana Niša stigli su nam snimci sale koja funkcioniše neometano i bez ikakvih tragova „havarije“ ili radova na otklanjanju iste.

Napominjem da je hotel u vlasništvu visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije, Novice Tončeva, što nas, uz sve ostalo navedeno, neumitno navodi na zaključak da se radilo o političkoj odluci. Ovom odlukom, govornicima i moderatorki uskraćeno je pravo da se obrate građanima i građankama u Nišu, a Nišlijama da kažu svoj stav po pitanju slobode izražavanja, koja je ovde, ironično, na najgrublji način ugrožena.

Nakon što je Institut izdao saopštenje o sledu događaja koji su doveli do otkazivanja debate, javnost je burno reagovala, mediji su masovno pisali o ovom događaju i usledile su javne osude ovakvog postupka velikog broja organizacija civilnog društva, političkih stranaka, kao i individualnih građana. Osude ni na jedan način nisu stigle ni od jedne od političkih stranaka u okviru vladajuće koalicije što nas navodi na pitanje – da li je prećutan ali vrlo jasan stav vlasti da je prihvatljivo na ovaj način ugrožavati jedno od osnovnih prava građana i gušiti svaku misao koja nije nužno u skladu sa diskursom koji vlast propagira?

Takođe naglašavam da ovo nije usamljeni slučaj nailaženja na prepreku u vidu nedostupnosti prostora pri organizaciji ovakvih događaja. Prostori koji su u kratkom roku u poslednjih godinu dana potvrdili pa otkazali gostoprimstvo Institutu za evropske poslove pri organizaciji debate su Bitef teatar u Beogradu, Oficirski dom i Simfonijski orkestar u Nišu, a do institucija u državnom vlasništvu je gotovo nemoguće doći jer ignorišu sve naše upite ili dobijamo odgovor da su sale konstantno zauzete mada drugi izvori govore drugačije.

Ova iskustva su nas nažalost navela na zaključak da je borba za demokratsko društvo reverzibilan proces, i da smo vraćeni unazad, kada smo primorani da svoje resurse i energiju usmeravamo na osvajanje osnovnih sloboda u društvu, kojima bi trebalo da već uveliko raspolažemo. Kao punopravni građanin ove države, u svoje lično ime, u ime ljudi iz Instituta, u ime svih građana i građanki Niša koji su želeli da prisustvuju ovom događaju, od Vas i Vaših kolega tražim odgovor na gore postavljeno pitanje, kao i to da politički obojene odluke donosite u skladu sa zvaničnim stavom o neophodnosti postojanja dijaloga.

Za Vašu informaciju, pisma slične sadržine upućena su i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i gradonačelniku Niša Darku Bulatoviću.

Autor je direktor Instituta za evropske poslove