Naime, gospodin Muhamed Mulaganović iznoseći tvrdnju da je Krizni štab opštine Bratunac dobivši „odrešene ruke“ od gospodina Radovana Karadžića za vođenje „oslobodilačke“ i „osvetničke“ akcije započeo rat i da su Srbi ti koji su izazvali krvoproliće veoma se trudi da izbegne celovitu istinu o situaciji u Bosni i Hercegovini te dramatične 1992. godine…

Prve žrtve u Bosni i Hercegovini bili su srpski svatovi u Sarajevu marta meseca, a onda je zaigrana krvava igra započeta referendumom u kojem dva činioca nisu htela da uvaže želje trećeg konstituitivnog dela celine manipulišući kategorijama „građanin“ i „nacija“ onako kako njima odgovara. Sve je to uticalo na odnose u svim delovima te bivše jugoslovenske republike.

Bratunac te godine ima 60 odsto muslimanskih (popisna kategorija, danas verovatno Bošnjaci) žitelja jer od 1971. do 1991. godine, znači između dva popisa, ostvaruju rast od gotovo 15 odsto u učešću u ukupnom broju stanovništva. Broj Srba se ubrzano smanjuje. Interesantno je napomenuti da je u selu Glogova živeo 1991. godine 1.901 musliman/Bošnjak a bilo samo šest Srba od 1.913 stanovnika. Dovoljno je izneti ovaj podatak i uporediti sa onim koji je gospodin Muhamed Mulaganović za isto mesto naveo, ne objašnjavajući kako je do te situacije došlo, jedino spominjući dopis gospodina Radovana Karadžića.

Svaki život je svetinja, gubitak svakog je tragedija, a kada ga izazove religijska ili šovinistička mržnja, to je bezumlje, i sa time se verujem slažemo. Tri hiljade četiristo žrtava srpske nacionalnosti takođe zaslužuju da se i njihovim senima poklone dojučerašnje komšije.

O tome ko je ratni zločinac treba da odlučuje Međunarodni sud, ali i sudovi u Republici Srbiji, Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine. Budući da polazim od pretpostavke da većina ljudi koji govori o ratu u bivšoj Jugoslaviji zna ko je vrhovni sudija u Hagu to pre verujem da zna kako te presude u odnosu na pravdu treba tumačiti…

O tragedijama koje u svojim sećanjima mnoge porodice iz ovog kraja nose još iz 1941. godine ne treba ćutati, kao ni o onima iz građanskog rata u Bosni i Hercegovini 1991-1995. godine, ali treba raditi na tome da mir, tolerancija i zdravi, korektni, komšijski odnosi budu osnov za dalje funkcionisanje ne samo u opštini Bratunac i Srebrenica već i u Bugojnu, Zenici, Sarajevu, Mostaru…

Autor je diplomirani politikolog