Oči u oči su dve suprotstavljene strane i on bi, po svojoj prirodi, trebalo da bude izraz pobune neshvaćenih, pokradenih i potlačenih. Nigde na svetu, osim u Srbiji, nezadovoljstvo nije izraženo smehom i pošalicama. Bune se ozbiljni, duhovno i materijalno povređeni ljudi kojima nije do smeha. U protestu malinara, onomad, kamere televizijskih kuća šetaju po buntovnicima, od kojih su mnogi nasmejani, posebno žene, misleći valjda da su se najzad dokopale rialitija, drže neke natpise, dobacuju osmehe, maltene podvriskuju.

„Ogorčeni“ malinari (pretpostavljam svi od reda članovi, ili to upravo postaju, jer su se naprasno odgorčili bez ikakvog ustupka od strane vlasti), svoje uloge odigravaju kao da ih je Kusturica pripremio. NJihove maline su SNS sorte. Rađaju, ali ne daju. Ni po jada što ne da ih niko iz Vlade ne sluša, niti ih shvata ozbiljno, niti želi da razgovara sa njima. Prvo se sklonite s puta, kažu im premijerka i ministar poljoprivrede. Oni se, kao, malo bune. Pustili smo vas malo, hajde, dosta je bilo. Srbija je ozbiljna zemlja, postoje zakoni tržišta…

Ako se sklonimo, propade rijaliti. Neće tabloidi u njive. Ipak, malinari to čine i tako otvaraju put budućim nezadovoljnicima da se još brže sa njega sklone. Jer, i članovi Vlade (od kojih većina nisu ni za jotu pismeniji ni sposobniji od malinara) su i sami u nekoj vrsti rijalitija. Neki baš dugo. Misle da su i oni u Briselu uključeni, ali da je to tajna, da su i Kosovo i Metohiju smestili u program, da je ovo sa cenom (najskupljeg) goriva (dizela, ali i benzina) za najsiromašniju zemlju u Evropi stvar zabave širokih narodnih masa, koje će i zbog nje eto malo podvriskivati na mostovima (kao kada ih je JUL izvodio da pocupkuju u ritmu narodnog kola za vreme bombardovanja Jugoslavije), a rečena vlast takvu zabavu obožava. Zbog nje, plašim još neke igranke na ćuprijama. Mada, sve to za par dana pokrije neko neobjašnjivo sivilo kojeg, umesto tuga pregolema, tabloidi nazivaju velikim uspehom Vlade i predsednika svega.

Autor je penzioner, pisac, kome nije jasno zašto mu predsednik države priča priče o penziji. Gde je onda država?