Unuk: „Draga moja baba Boso, znaš i sama da sam uvek voleo knjigu, mnogo čitao a i mnoge oblasti me interesovale, ali na ovo pitanje odgovor nemam jer moje misli tim vodama nisu plovile. Ti imaš dosta godina, rođena si u kraljevini, preživela okupaciju, nekoliko decenija proživela u socijalizmu, a sada si ponovo u kapitalizmu moćnijeg tipa. Sve ovo govori da si ti u mogućnosti da daš bolji odgovor na sopstveno pitanje.

Baka: „Sinko, možda si u pravu. Noćas sam baš dugo razmišljala i upoređivala te došla do nekih zaključaka: Društvo se razvijalo i napredovalo pa tako imamo: Robovlasnički sistem u kome su robovi i robovlasnici, feudalni sistem gde su kmetovi i njihovi (posle oslobođenja od ropstva)eksploatatori i eksploatisani, kapitalistički gde su na jednoj strani kapitalisti a na drugoj raja koja se svojim znojem trudi da im uveća kapital kako bi i sama opstala. U takozvanom socijalizmu koji je bio u našoj zemlji, nije bilo ni gazda a ni sirotinje raje. Nije se čekalo godinama na zaposlenja i teško je bilo dati otkaz radniku čak i kad je to stvarno zaslužio. Tu smo imali drugove rukovodioce i proizvođače. A onda, mnogo razmišljam o ovom našem (a možda i šire) uređenju, društvenom, zadnjih nekoliko decenija moga života: Nema robovlasnika, nema feudalaca, nema kapitalista, nema drugova rukovodioca ali ima robova, ima kmetova i radnika van klase i gospode van serijske. A tu je i jedna hibridna (po napretku) klasa, klasa profesionalnih političara. O njoj najviše razmišljam i veruj mi, sinko, da tada poželim da odem pravo u p……rvobitnu zajednicu. Voli te baba Bosa.