Imao sam čast da poznajem Olivera, bili smo nekada zajedno u predsedništvu SDP-a. Izuzetno sam cenio njegov optimizam, jasnu političku ideju i odsustvo nacionalizma. Čovek koji živi u sredini koja je opterećena nacionalističkim diskursima, a koji ima snage da se izdigne iznad svog nacionalnog tora, jeste veliki čovek. Smatram da je osobina iskrenih humanista sposobnost da sagledaju sebe i druge i da imaju razumevanja za one koje ne pripadaju njihovoj etničkoj ili verskoj zajednici. Takav čovek je bio Oliver.

Čovek dijaloga, tolerancije, suživota i mira. Nikada nisam verovao u optužbe koje su protiv njega podnete. Nažalost, njegova nasilna smrt je sprečila sudski epilog. Oliver je jedan od ljudi koji je prerano otišao, otet njegovoj porodici i svima nama. Mislim da jedino što moramo učiniti jeste da ne zaboravimo njegovo delo i njegove misli i da on nastavi da živi kroz naša dela i naše misli. U tom smislu predlažem da zajedno učinimo, simbolički, najmanje što možemo, a to je da pokrenemo inicijativu da se jedna ulica u Kosovskoj Mitrovici i jedna u Beogradu nazovu imenom ovog velikog čoveka.