U konkretnom slučaju vređanja novinarke Srpskog telegrafa – Ivane Žigić, prekršena su i zakonska prava, koja se odnose na kršenje zakona iznošenjem privatnih podataka (u ovom slučaju javno objavljivanje mobilnog telefona) kao i javno iznošenje ponižavajućih uvreda i reči koje mogu uticati na život pojedinca u negativnom kontekstu.

Sve je to pokriveno članovima zakona koji su pravnim subjektima poznati.

Od strane osobe koja je predstavnik glumačke sfere, gde se ista profesija prepoznaje u jednom osnovnom vaspitanju kulture življenja, doživljavamo niz uvreda, pre svega usmerenih ka ženama. Užas!!! Zar ne?

Ako ćemo po „komparaciji“, onda se isti treba izviniti svim glumcima, koji dostojanstveno i ozbiljno shvataju svoju profesiju.

Zagovornik sam i ostajem pri tome da je nedopustivo da se javno mnjenje truje takvim skandaloznim, primitivnim, bednim i nadasve poražavajućim izjavama, grupacije koja svojim postupcima pravi veliku štetu našem društvu.

Sve to gledaju, slušaju i prate naša deca i kakav primer dobijaju na taj način?!

Da li je očekivano poistovećivanje, podsticanje nasilja, nepoštovanja i brutalno ponašanje?!

E pa ne može!!! Ne može!!!

Svako ko je iole na neki način javna ličnost, nosi dozu odgovornosti usmerenu ka svima nama i primerom ponašanja utiče u velikoj meri na kreiranje određenih društvenih normi.

Sloboda govora je jedno, a vređanje i ponižavanje pojedinca sasvim drugo. Očito su u stanju delirijuma neki pomešali te dve stavke.

Svaka javno izneta reč uobličena uvredom mora naići na oštru osudu, pozivanje na odgovornost i zakonsku zaštitu oštećenog.

Apoeni životnog uspeha sakupljeni na siledžijstvu i uvredama trošiće se u javnom pranju ukaljane Vam ličnosti.