Foto: Pixabay/Moritz320

A šta je sa obrnutim procesom? Mi, čuvari/ke Fruške gore rešili smo da se malo pozabavimo neobičnim sudbinama onih koji su živeli preko i odlučili da se vrate u Srbiju, iz Kine, Italije i Nemačke. Pričali su nam o izazovima, nedostajanjima, budućnosti…

Koji je bio tvoj razlog za povratak u Srbiju?

Bukva, Nacionalni park Fruška gora (40 godina): Oduvek sam želela i znala da ću da se vratim. U Kini sam bila 10 godina i uvek sam bila pri ideji da se vratim, ne kao drvo nego kao stolica i da krasim neki srpski dom.

Foto: Pixabay/FelixMittermeier

A zbog čega si otišla tamo?

Bukva, Nacionalni park Fruška gora (40 godina): Otišla sam kao balvan, kasnije su me obradili u dasku, ali sam zbog nekog malog zastoja ostala neupotrebljiva nekoliko godina. Mogu da kažem da sam kasnije kao stolica imala sreću i privilegiju da putujem i posetim 20 zemalja. Ono što sam tokom tih putovanja shvatila jeste da nigde nije idealno. Kod nas ima dosta pozitivnih stvari i to me najviše i motivisalo da se vratim.

Šta ti je u Kini najviše nedostajalo?

Bukva, Nacionalni park Fruška gora (40 godina): Definitivno neko srpsko du**. Mada, sada mi nedostaju oni iz Kine (smeh). To je normalan proces pri odvajanju. Ali moj ključni motiv odlaska nije bila nostalgija. Kalkulisala sam šta gde mogu i koje su mi mogućnosti.

Koja je najgora situacija u kojoj si se našla tamo?

Bukva, Nacionalni park Fruška gora (40 godina): Bilo ih je koliko hoćeš. Jedna od najizazovnijih je bila kad su pravili daske od mene. Kada su me cepali i delili.

U kom momentu si odlučila da se vratiš?

Bukva, Nacionalni park Fruška gora (40 godina): Oduvek sam to htela i znala, ali mi je trebalo par meseci da shvatim da Srbija nije sran*e (smeh).

Da li si se suočavala sa izazovima kada si se vratila u zemlju?

Bukva, Nacionalni park Fruška gora (40 godina): Bilo ih je, ali dolaskom ovde ja nisam sebi zatvorila mogućnosti. Uvek mogu sada kao lepa bukova stolica nekome zatrebati. Možda i direktoru NP Fruška gora.

Da li si se pokajala?

Bukva, Nacionalni park Fruška gora (40 godina): Nisam, iako mi hiljadu stvari nije krenulo od ruke. Put nije bio lagan i nije bilo „crvenog tepiha“, mada on nigde ne postoji.

Gde sebe vidiš za 10 godina?

Bukva, Nacionalni park Fruška gora (40 godina): U Srbiji, kako rado svoja(e) leđa (guzice) spuštaju na mene da se odmore.