Foto: Fonet/Zoran Mrđa

Joksimović je istakla da su evrointegracije susret dve političke volje – zemlje kandidata i Evropske unije, kao i da taj proces ima svoja pravila i procedure.

„Ono što je naš interes u evrointegracijama jesu reforme, razvoj, korišćenje pretpristupnih fondova, uskoro ćemo dobiti za poljoprivredu prvi put, sve ono što naši građani očekuju –nova radna mesta, nove investicije“, navela je Joksimović.

Kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, Joksimović smatra da ono jeste na neki način vezano sa procesom evropskih integracija, ali da je to odvojen proces, koji je istovremeno i uporedan ili paralelan sa evrointegracijama.

„Ako od toga bude zavisio, samo od toga, evropski put Srbije mislim da će to biti pogrešna odluka EU“, rekla je Joksimović i sitakla da Srbija pokazuje posvećenost saradnji, miru, stabilnosti.

To je pitanje za region i za EU, i ja iz tog razloga mislim da će na kraju prevladati stav da posvećenost, konstruktivnost, napredak i reforme će biti dovoljno dobar razlog da se prema Srbiji nastavi jedan pozitivan odnos u smislu evrointegracija, naglasila je Joksimović.

Prema njenim rečima, ne može samo Beograd da bude taj koji treba da radi posao za sve druge, „neka se svi uključe i podnesu svoj deo odgovornosti, uključujući i Evropsku uniju, koja je između ostalog potpisnik Briselskog sporazuma“.

Podsetila je da je Briselski sporazum potpisan kao pravno obavezujući sporazum između dve strane uz garanciju i učešće EU.

„Prema tome, kada pričamo o pravno obavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa mi smo se svi fokusirali na neki budući taj pravno obavezujući sporazum, a zaboravljamo da već Briselski sporazum je pravno obavezujući“, rekla je Joksimovićeva.

Ukazala je da je pun naziv Briselskog sporazuma – Prvi okvirni sporazum o principima normalizacije odnosa.

„To govori da Priština nije u stanju, nema političku volju i očigledno nema kapacitete da sprovede čak ni osnovne principe na kojima je počivala priča o normalizaciji, jer Zajednica srpskih opština je samo deo ovog okvirnog sporazuma, a tek je trebalo da dođu na dnevni red za nas vrlo važna pitanja – imovine, zaštite kulturnog nasleđa, ljudskih prava i nestalih lica“, navela je Joksimovićeva.

Ona je pozvala Evropsku uniju da se na „odgovorniji i aktivni način uključi da bi potpis kojim je garantovala sprovođenje ovog sporazuma zaista imao kredibilitet“.