Aljbin Kurti: Srbija želi bosnizaciju Kosova 1Foto: EPA/ ARMANDO BABANI

…osnivač pokreta Samoopredeljenje i kandidat za novog kosovskog premijera, komentarišući jučerašnji neformalni sastanak predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Briselu sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini.

Kurti tvrdi da “ko zna, možda na marginama tog sastanka sa Vučićem u Briselu, obojica predstavljaju ne toliko Kosovo i Srbiju nego svako svoga rođenog brata, koji su postali veliki bogataši balkanske mafije, i, eto, mogli bi da naprave još neku novu saradnju”.

*Pojedini mediji u Prištini tvrde da je postignut dogovor o formiranju nove vlade i da će Ramuš Haradinaj biti novi premier. Da li su takvi navodi tačni?

– Prvo, to bi bio nastavak starog režima protiv volje naroda Kosova, koji je glasao za promene. Drugo, ako nova parlamentarna većina zavisi direktno od Srpske liste, odnosno Vučića, onda bi ta vlada imala dva glavna grada, Prištinu i Beograd, i onda će to Kosovo staviti u neverovatnu političku krizu, neviđenu od posleratnog perioda. Pokret Samoopredeljenje je sada najveća politička stranka na Kosovu. Verujemo da ova velika nada građana, nakon povratka smelosti u njima da biraju promene koje svi volimo, treba da bude krunisana ne samo novom Skupštinom, nego i novom Vladom, vođenom od strane Samoopredeljenja, kao socijaldemokratske partije.

*Sa kojim političkim snagama bi vaš pokret bio voljan da formira vladajuća koaliciju?

– U prvom redu ćemo razgovorati sa strankama koalicije koju čine Demokratski savez Kosova (LDK), Alijansa za novo Kosovo (AKR), Alternativa i Pokret za pravdu, ali i sa pojedinim poslanicima koji su u sklopu koalicije PAN. *Šta mislite o politici Srpske liste? Da li je Srpska lista poželjan partner ako Samoopredeljenje formira vladajuću koaliciju? – Nažalost “Srpska lista” je produžena ruka vlastima Srbije. Ona se mnogo više zalaže za interese zvaničnog Beograda, odnosno lične moći Vučica, nego za Srbe na Kosovu. Funkcionišu kao osoblje ambasade Beograda na Kosovu a ne kao političari koji u skladu sa svojim ubeđenjima predstavljaju Srbe u institucijama Kosova. “Srpska lista” deformiše i volju srpskih građanana Kosova i pravi ogroman pritisak na njih. Srbi sa Kosova treba da predstavljaju sebe. Oni imaju pravo na dostojan život u zajedničkoj Republici Kosovo. Otvoreni i demokratski dijalog sa njima biće naš prioritet. U tom kontekstu razmotrićemo i njihovo zastupanje u Vladi kako to garantuje naš Ustav i naši zakoni. Ali potrebna nam je društvena integracija manjiskih zajednica putem razvoja i ravnopravnosti a ne samo institucionalna integracija putem raznih privilegija, koja kakva je do sada bila, u većoj meri proizvodi korumpirane političare u ime zastupanja njihovih nacionalnih interesa, umesto zalaganja za bolji život za svoje sunarodnike. Srbe i Albance treba da vidimo i u njihovim društvenim ulogama, privrednoj delotvornosti itd. Kad Srbin iz Raniluga studira u Gnjilanu i Albanac iz Vučitrna radi u Zvečanu, kad ljudi različitih nacionalnosti radi u jedinstvenoj policiji, opštini ili sudu u Kosovskoj Mitrovici, onda je to napredak, razvoj i garant mira, od koga imaju interes i Srbi sa Kosova, a ne hegemonistički monoetnički projekti, kao što je zajednica srpskih opština zvaničnog Beograda na Kosovu, koja je garant buduće destabilizacije Kosova i regiona od strane Srbije, od čega nemaju interes ni Srbi sa Kosova. Ja tražim rešenje za razne probleme svih nas na Kosovu koji su uglavnom socio-ekonomske prirode, dok uglavnom za Beograd upravo problemi predstavljaju rešenje jer time se on eksponira kao faktor u napetim situacijama.

*Vaš pokret oštro kritikuje Briselski sporazum. Koji su, prema vašem mišljenju, najproblematičniji elementi tog sporazuma?

– Zajednica opština sa srpskom većinom obuhvata 10 opština gde bi oni koji nisu Srbi (četvrtina stanovništva tamo) postali građani drugog reda. Član 9. tog sporazuma kaže da će Zajednica promovisati samo interese Srpske zajednice. Ona će biti zakonski entitet posebnog karaktera, imaće svoju malu Skupštinu sa 30 članova, izvršno veće sa sedam članova, predsednika i zamenika predsednika, zastavu i simbole, svoju upravu, četiri opštine na severu kao svoje jezgro, pune nadležnosti za ekonomiju, socijalne usluge, urbanistički i seosko planiranje itd. Aprila 1991. stvorena je Zajednica 14 srpskih opština na BiH a već u januaru i februaru sledeće godine ona se otcepila i usvojila poseban ustav. Srbija očigledno želi bosnizaciju Kosova. Dosadašnji dijalog koji je vođen sa Srbijom nije postavio nikakve uslove Srbiji, a razgovarano je o unutrašnjim pitanjima Kosova. Sledivši to, ishod nije mogao biti pravedan. Zašto nisu onda razgovarali i o Preševu, Bujanovcu i Medveđe? U principu nismo protiv dijaloga, nego smo protiv dijaloga bez principa, koji Kosovo pretvara u temu a Srbiju na tu koja određuje agendu te teme. Srbija duguje mnogo Kosovu i treba da ispuni niz uslova. U ovakvom stanju u kojem smo se našli, bez potvrđenog političkog subjektiviteta i državnog suvereniteta, putem ovog asimetričnog dijaloga, Srbija će postati sve gora a situacija na Kosovu otežana. Ovaj dijalog stvara utisak mormalizacije odnosa, ali u suštini samo produbljuje antagonizme, segregaciju i etničke podele. Mi nameravamo da prvo obrazujemo istražnu parlamentarnu komisiju tokom koje će se ispitati osnova, postupak, procesi, okvir na kojima su zasnovani Briselski sporazumi, čija je implementacija ionako nije uspela u najvećem broju slučajeva.

* Takođe se protivite briselskom dijalogu. Na koji način taj proces treba da bude vođen u budućnosti?

– Smatram da kao Vlada Republike Kosovo imamo potrebu da pre svega otvaramo dijalog sa Briselom o dijalogu sa drugim zemljama Balkana, uključivši tu i Srbiju, dakle jedan „dijalog o dijalogu“, dijalog Kosova sa Evropskom unijom o dijalogu Kosova sa susednom Srbijom. Dogovori u Briselu su potpisani avgusta 2015, kada je Skupština Kosova bila na odmoru. Proces nije bio transparentan i Vlada nije smatrala da mora da odgovara Skupštini. Kosovo je parlamentarna republika a prošle vlade su htele vlast bez republike. Nama treba jedan nacionalni konzensus o dijalogu sa Srbijom. Tim više što ne bismo želili da imamo jednu opoziciju kao što smo mi to bili.

* Kako ocenjujete retoriku srpskih zvaničnika koji su reli da “neće biti ostvaren” vaš “san o ujedinjenju Kosova i Albanije”?

– Zanimljivo je danas da to pričaju oni ili današnji saradnici tih koji su kreirali svoju političku karijeru sa idejama o granicama Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Oni koji su bili mobilisani na brdima opkoljenog Sarajeva, koji su čak i posle genocida u Srebrenici stavili ploču Ratka Mladića umesto pokojnog Zorana Đinđića ili onaj ko je kao ministar za informisanje održao konferencije za novinare ispred Grand hotela u Prištini, gde su bili smešteni paravojnici Arkana. Zamislite, oni se danas predstavljaju pred međunarodnom zajednicom kao “evropejci“ koji se “bore protiv hrvatskog, bošnjaškog ili albanskog nacionalizma”. Isti koji su bili (ne)zvanično krilo Milosevićevog režima, još radikalniji deo te zločinačke vlasti, koji je direktan i glavni izvršitelj najveće tragedije evropskog kontinenta posle Drugog svetskog rata. A unutar Srbije imitiraju još Miloševića i Šešelja, njegove velikosrpske ideje i autoritarni režim. Bilo kako bilo, na kraju će oštetiti najviše građane Republike Srbije. Ujedinjenje Kosova i Albanije nije pitanje snova. Mi smatramo da nije pravedno što nemamo to pravo, članovi 1.1 i 1.3. Ustava Kosova su u apsurdnoj koliziji. Ovo pitanje će se rešiti slobodnom i demokratskom voljom naroda, mirnim putem, odnosno legalnim i legitimnim izjašnjavanjem građana suverene Republike Kosovo i Republike Albanije, koje ne bi imalo posledice za druge države regiona. Ali najpre trebaju nam urgentne mere za normalizaciju države Kosova. Potrebni su nam bolji socioekonomski uslovi, građanska kohezija, pravna država i državni suverenitet, evropske i evroatlantske integracije. Dva Balkanska rata su podelila Abance, mi za ujedinjenje nikako ne bismo počeli treći. Sve samo mirnim, demokratskim i ustavnim putem. I bilo kakve ustavne promene, samo ustavnim putem.

* Države EU, naročito Nemačka, kao i zvaničnici Unije, nedavno su naglasili da “neće biti prekrajanja granica na Balkanu”. Kako gledate na takve izjave?

– Država Srbija ugrožava te granice, ne samo na Kosovu ili u Bosni nego i šire. Raspad Sovjetskog Saveza je rezultirao jednim velikim oktopodom. Ruska Federacija je glava ovog oktopoda, dok su kraci Belorusija, istočna Ukrajina, Gruzija, Pridnjestrovlje, Kirgistan, Jermenija, Abhazija i Južna Osetija. Rušenje Jugoslavije rezultirao je malim oktopodom, ili, bolje rečeno, jednim “kvadripodom”. U ovom slučaju glava “kvadripoda” je Srbija, a Brisel želi da odvaja “kvadripod” od oktopoda. Ali “kvadripod” insistira u svojim nastojanjima rekavši Briselu da “ukoliko želite da se distanciram od moje oktopod majke, onda mi pomozite mi da ojačam svoje krake na Balkanu”. U Bosni, Srbija ima Republiku Srpsku, u Crnoj Gori ima snažne neokonzervativne opozicione strukture, na Kosovu ima kontrolu nad severnim delom i enklave, donekle dirigovane od državnih struktura Srbije, dok se u Makedoniji uticaj vrši preko Srpske pravoslavne crkve i vođe VMRO-DPMNE-a. Ono što Srbiji nije pošlo za rukom da brže ostvari tokom rata, želi da postigne sporo u miru. Znači, postoji “dupla imitacija”, s jedne strane Vučić imitira Miloševića, njegove ciljeve i taktike, plašeći Zapad Šešeljom, a sa druge strane javlja se imitacija Putina u smislu satelitskih kvazidržava po susednim zemljama. Ova dupla imitacija neće dovesti do dugoročnog mira i stabilnosti na Balkanu. Naprotiv. Kao nova Vlada Republike Kosovo, osnažićemo i državu Kosovo i saradnju sa međunarodnim faktorima, sa EU, NATO i SAD, kojima smo zahvalni za njihovu podršku i pomoć koju su nam pružili. Francuski i nemački republikanizam kao uređenje političkog sistema zajedno sa socijalnom državom kontinentalne Evrope su model koji težimo.

* Šta očekujete da će biti konačan ishod procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine?

– Takozvana “normalizacija odnosa” nikada nije jasno i tačno definisana. Ne samo što da pod normalizacijom odnosa između Kosova i Srbije, albanski, srpski i međunarodni političari i razni diplomate misle o različitim stvarima, nego se dosadašnja normalizacija odnosa odvijala na štetu normalizacije same države Kosovo. Kosovo i Srbija i dalje nisu normalne države. Stoga, umesto da jurimo u pravcu međusobnog dijaloga, nama je potreban period za normalizaciju Kosova, kako bismo učinili prve korake u pravcu razvoja i stvarne državotvornosti, zapošljavanja i pravde. Početak normalizacije Kosova biće dobar i za Srbiju jer će ona početi da se oslobađa svojih apetita prema Kosovu. Takođe, ova normalizacija ne samo što će se brzo prevesti i na normalizaciju odnosa sa Srbijom nego će se stvoriti uslovi i za napredovanje dijaloga Kosovo-Srbija na novom nivou – dobrosusedskih odnosa, baziranog na evropskoj praksi. Na kraju krajeva to treba da bude i namera, kao službena dužnost gospodina Johanesa Hana, komesara EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju. Znači, treba da prelazimo sa nedefinisane normalizacije odnosa na dobro susedstvo i evropske integracije. U svetlu integracije i učlanjenja u EU, demokratizuju se i razvijaju se Kosovo i Srbija, a potom će se normalizovati odnosi, odnosno oni će se evropeizirati.

* Kako ocenjujete govor novog srpskog predsednika Aleksandra Vučića na nedavnoj proslavi inaguracije?

– Hana Arent bi rekla da se delo zamenjuje ponašanjem a govor gestovima. Nisam pratio njegov govor, ali od toga što sam čitao posle, izgleda da je bio nastavak priče u prvom licu ‘umerenog političara’ koji ponavlja da je njegova vlast faktor stabilnost na Balkanu, za demokratsko društvo, neutralna na geopolitičkoj sceni između Rusije i Zapada. Sve suprotno sa stvarnim stanjem u Srbiji.

* Da li je Kosovo sposobno da se izbori sa izazovima, poput borbe protiv korupcije, koja je “goruće pitanje”?

– Borba protiv korupcije je deo 40 naših mera kada budemo na vlasti. Mi ćemo doneti konkretni zakon o procesu dekriminalizaciji i proceni tužioca i sudije. Imaćemo veći broj tužioca i sudija, istovremeno pruživši im veću bezbednost i bolje plate – za sada samo dva odsto budžeta ide za pravdu. Imaćemo veći broj stručnih saradnika za tužioce i sudije, jer trenutno imamo pola miliona nerešenih predmeta po ormarima pravosuđa. Donećemo i zakon protiv mafije, kojim ćemo predvideti posebne antimafija jedinice tužilaštva i komore sudova u Republici Kosovo. Tolerisanje balkanskih autokratskih, korumpiranih i kriminalnih političkih elita zarad političke stabilnosti je bilo antiproduktivno. A stabilnost je oduvek stabilnost vladajućeg reda. Nužno je da bez odlaganja kao region krenemo ka pravdi i razvoju, ka ravnopravnosti i zapošljavanju. Vlada Samoopredeljenja biće regionalni primer u borbi protiv kriminala i korupcije, kao što se to dokazalo u slučaju lokalne vlasti u opštini Priština.

* Vaš pokret se protivi sporazumu o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. S druge strane, EU insistira na ovoj ratifikaciji, kao preduslovu da Kosovo dobije viznu liberalizaciju. Kako može biti rešen ovaj problem?

-Što se tiče demarkacije, ovde se ne radi o demarkaciji granice ili obeležavanju granica, nego je učinjena promena granice. Prvo se granica zacrta na karti, radi se delimitacija, a potom se to utvrđuje u prirodi. Ovaj postupak, u ovom slučaju, nije ispoštovan uopšte. Treba imati postupak delimitacije pre demarkacije. Za to nam nije kriva Crna Gora. Krivicu snosi Državna komisija o demarkaciji granice, odnosno gospodin Murat Meha i oni koji su potom stavili pečat na takvom dokumentu sa svojim potpisima u Beču, 26. avgusta 2015. (Hašim) Tači i (Skender) Hiseni. Mi ćemo ispitati šta se sve desilo u čitavom postupku, jer je bilo uvrnutih premisa i kršenja postupaka i pogrešnih rezultata. I odmah tokom prvog meseca stupanja na vlast, u stvojstvu vlade Republike Kosovo, uspostavićemo kontakte, i uputiću pismo zvaničnoj Podgorici kako bismo započeli bilateralne razgovore radi razjašnjenja i uređenja ovog pitanja. Nikako ne želimo pogoršavanje odnosa sa Crnom Gorom, naprotiv. Mi želimo da sa Crnom Gorom imamo dobre odnose. Takođe i sa Srbima, ali Vlast u Srbije je protiv nas. Za viznu liberalizaciju, treba, takođe, da napredujemo u domenu vladavine prava i borbi protiv korupcije i kriminala.

 

Prioriteti

* Šta će biti vaši prioriteti ako postanete novi premijer?

– Samoopredeljenje ima vladajuću alternativu, u kojoj su spojene pravna, razvojna i socijalna država. Ova vladajuća alternativa elaborisana je u 40 glavnih mera za buduću vladu, koja su i 40 prioriteta Republike. Hteo bih da naglasim formiranje Suverenog fonda Republike Kosovo, u kome će ovaj Fond biti većinski akcionar kod javnih preduzeća koja su danas pod kontrolom vlade i društvenih preduzeća koja su pod kontrolom Agencije za privatizaciju koja mora da se zatvoriti. Na primer, ovaj Suvereni fond bi omogućio Penzijskom fondu da kupuje akcije, i tako da menja današnju situaciju u kojoj se čak 97 odsto sredstava Penzijskog Fonda nalazi vani po inostranim bankama! Imaćemo i Agenciju za razvoj i Razvojnu banku u kojoj će kamate biti ispod tri odsto sa rokom otplate od 20 godina. Banka, kao i Fond, biće povezani sa Skupštinom Kosova, dok će Agencija za Razvoj preuzeće na sebe razvoj zemlje i koordinisanje politike po ministarskim resorima u funkciji razvoja biznisa gde investicije imaju prednost nad profitom. Imamo i mnoge druge planove: navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, zaštitu unutrašnje proizvodnje, progresivnu reformu poreza, zdravstveno osiguranje za sve građane, besplatno visoko školstvo, izgradnju 4.000 socijalnih stanova, 160 obdaništa za decu, besplatni obrok za svu školsku decu do petog razreda osnovne kole, jednogodišnje porodiljsko bolovanje za žene, dečiji dodatak za decu do 15 godina, trostruko povećanje inspektora za rad, i tako dalje.

“Srbiji treba opozicija”

*Ukoliko postanete novi premijer Kosova, da li biste bili spremni da posetite Beograd?

– Ja sam još mlad da bih rekao “nikad”, ali i previše zreo da bih očekivao dobrobit toga. S druge strane, ne postoji samo jedan Beograd. Imate Beograd na vodi i Beograd podzemlja, kao što imate i Beograd ulice i Beograd ispod mosta. Sada prvenstveno treba misliti na onaj drugi Beograd, na Beograd kao opoziciju koji je gotovo nestao. Srbiji je potrebna opozicija a ova potreba jeste dužnost Beograda, onoga koji se rađa sa borbom Beograda liberalnih i levičarskih studentskih Terazija naspram Beograda profesora sa SANU i Francuske 7. U politici potpune nove pobede ne znače potpune nove borbe. I, grad se ne gradi, nego grad se rađa.

 

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.