Foto: Fonet

Na pitanje da li Ambasada zna nešto više od onoga što se pojavljuje u medijima o uključivanju SAD u Briselski dijalog, odnosno  koliko u tom izveštavanju ima istine i kada je reč o samom činu uključivanja, kao i ličnostima čija se imena pojavljuju kao moguća za obavljanje tog posla, u američkoj ambasadi smo dobili odgovor da i oni isto čitaju o tome u medijima.

– Sjedinjene Američke Države nastavljaju da podržavaju proces dijaloga, koji vodi EU. Naša nada i očekivanje je da će se kroz taj proces Srbija i Kosovo nastaviti normalizaciju odnosa, da će normalizacija poboljšati život svih građana Kosova i da će sve to uticati na jačanje regionalne stabilnosti – rečeno je Danasu u ambasadi SAD.

Šef srpske diplomatije izjavio je u Vašingtonu da “potencijalno učešće SAD u dijalogu Beograda i Prištine – što je u novom izveštaju predložilo Atlantski savet, nije predlog zvanične američke administracije”. U interpretaciji te izjave u ovdašnjim medijima Dačić je ovim demantovao tvrdnje kosovskih lidera, koji su se na to pozivali.

„Sve ono što Tači i Haradinaj pričaju apsolutno je američka administracija demantovala, čak i u razgovoru sa Federikom Mogerini. To znači da su oni rekli Federiki Mogerini, da oni ne stoje iza albanskih izjava. Generalna skupština je prebacila dijalog na evropski nivo, i svaka nova neka promena formata, podrazumevala bi nove razgovore o formatu, a sigurno da bi Srbija onda imala da predloži neke druge, koje nisu članice EU“, naveo je Dačić u izjavi za Glas Amerike u Vašingtonu.

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je ranije da je od potpredsednika SAD Majkla Pensa dobio potvrdu da će se Amerika aktivnije uključiti u dijalog Beograda i Prištine. Dačić je u Vašingtonu ocenio da Srbija i SAD trebaju da nađu „minimum zajedničkog interesa“ kako bi time doprineli stabilnosti regiona. „Nema stabilnosti u regionu ako SAD ne pronađe zajednički interes sa najvećom zemljom i najvećim narodom na Balkanu, a to je Srbija i srpski narod“, rekao je Dačić.

Ipak, pre kosovskih lidera, o uključivanju SAD u Briselski dijalog, prvi je govorio Dejvid Filips, direktor Programa za izgradnju mira i prava tog Kolumbija Instituta, pre dva meseca, kada je predložio snažniju ulogu SAD u razgovorima u Briselu.

Filips je predložio i da se promeni format dijaloga, jasno definišu teme pregovora i postavi rok od najviše dve godine, kao i da se angažuju ugledni medjunarodni pregovarači.

„Predlažemo rok od 18 meseci uz mogućnost produžetka tog roka na još šest meseci ali ne više od toga. EU bi trebalo da postavi specijalnog izaslanika za medijaciju. Federika Mogerini i dalje može da igra ceremonijalnu ulogu, ali potreban je iskusni pregovarač da preuzme vodeću ulogu. Preporučujemo da Volfgang Šojble bude ta osoba. Takođe preporučujemo da SAD imenuju specijalnog izaslanika za dijalog, a verujemo da Kondoliza Rajs, koja ima iskustva na Balkanu i vrlo je uvažena – može da efikasno radi u timu sa Šojbleom da se okončaju ti pregovori“, kazao je tada Filips.

Prošlo je od tada mesec dana, kada su se u javnosti pojavile informacije da se priprema realizacija upravo predloga Dejvida Filipsa.

Marković: Pružena ruka koju treba prihvatiti

Nova američka strategija za Balkan koju predlaže Atlantski savet SAD predstavlja značajan korak ka razvoju strateškog partnerstva sa SAD i pruženu ruku koju treba prihvatiti, ocenila je Vesna Marković, poslanica SNS. „Atlanski savet ima veliki uticaj na američku politiku i ovu strategiju tumačim kao pruženu ruku koju bi trebalo da prihvatimo, ne samo zbog jačanja odnosa Srbije i SAD, već i zbog poklapanja interesa kada je u pitanju stabilnost i razvoj našeg regiona“, rekla je Marković medijima.. Ona je posebno izdvojila deo koji se odnosi na „istorijsko približavanje“ kao „jedan novi momenat“ na koji, kako je dodala, treba odgovoriti na pozitivan način. P. D.