Aneksi i dalje daleko od očiju javnosti

Prema odredbama, ugovor će stupiti na snagu kada koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju odnosno sklopi sve potrebne ugovore s bankama i drugim finansijskim institucijama. Taj posao mora da završi najkasnije do 31. marta 2008. i posle dobijanja na korišćenje već izgrađenih deonica i pribavljanja potrebnih dozvola počinje izgradnju. Ugovorom je predviđeno da izgradnja mora biti završena do 31. decembra 2012, ali taj rok može biti produžen uz saglasnost obe strane. Kada koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju i kada od države dobije na korišćenje izgrađene deonice od Beograda do Novog Sada i od Novog Sada do Horgoša, počinje da teče koncesija od 25 godina.
Posao koncesionara je da finansira, projektuje, izgradi, koristi i održava deonicu od Požege do Beograda, kao i levu traku na deonici od Horgoša do Novog Sada. Desnu traku te deonice dobiće na korišćenje, rekonstrukciju i održavanje, dok će kompletno izgrađena deonica od Novog Sada do Beograda sledeće godine biti data koncesionaru na korišćenje, a od 2009. na korišćenje i održavanje. Koncesionar je, između ostalog, obavezan da državi plaća koncesionu naknadu tokom trajanja koncesije, ali je njen iznos regulisan u Prilogu 13, koji je ostao tajan. S druge strane, obaveze države su da nikome ne ustupa ili dozvoli izvođenje bilo kakvih radova u vezi s koncesijom, da obezbedi eksproprijaciju zemljišta (čije troškove snosi koncesionar) i stavi na raspolaganje koncesionaru zemljišni pojas uz autoput. Država garantuje i da neće pokrenuti ili podržati konkurentske projekte, izazivati prekid u izgradnji ili korišćenju autoputa osim u slučaju od važnosti za nacionalnu bezbednost i interes.

ILIĆ: Ugovor čist kao sunce

Ministar za infrastukturu Velimir Ilić izjavio je juče u Babušnici da ne postoji ništa sporno u ugovoru kojim se daju koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. „Meni je smetalo što je neko stalno govorio da tu nije sve čisto. Ja znam da je sve čisto i zato sam rekao ljudima gledajte, studirajte i analizirajte ovaj ugovor koliko god hoćete, otvorio sam i kancelariju i ugovor mogu da gledaju po ceo dan, da ga snimaju, komentarišu i pitaju“, rekao je on tokom posete Babušnici. „Sve je čisto kao sunce“, kazao je Ilić.

Finansiranje koncesionar može da obezbedi od osnovnog kapitala i drugih izvora ulaganja u koncesiono preduzeće, od putarine koju bude ubirao i iz ostalih izvora finansiranja predviđenih za realizaciju koncesije. Kada dobije izgrađene deonice na korišćenje, moći će da počne naplatu putarine, a njena visina, navodi se u ugovoru, biće usklađena s preporukama EU i visinom putarina u susednim zemljama. Formula za njeno izračunavanje ostala je skrivena u Prilogu 12. Koncesionar je dužan da državi plati početnu koncesionu naknadu od 10 miliona evra i redovnu mesečnu naknadu čija je visina određena u Prilogu 13. Država se obezbedila tako što od koncesionara traži četiri bankarske garancije – garancije za obezbeđenje sredstava za predmet koncesije; za dobro izvršenje posla; garancija na ime odgovornosti za propuste i nedostatke; garancija za održavanje.

Poverljivost

Uvid u ugovor konačno je otkrio pravo stanje stvari kada je reč o odredbi koja, navodno, propisuje poverljivost kompletnog ugovora. Iz čuvenog člana 24.2 može se videti da ugovor može biti objavljen, ako to traže propisi, ali i ako Vlada Srbije tako odluči. „Ugovorne strane… saglasne su da svu dokumentaciju vezanu za izgradnju autoputa… čuvaju kao poverljivu i da trećim licima neće omogućiti pristup toj dokumentaciji osim u slučaju obezbeđivanja finansijske podrške koncesionaru ili uz prethodnu odluku koncedenta (Vlada Srbije – prim. aut.) ili u slučaju da se tako zahteva propisima. Ovaj član neće se odnositi na informacije koje su: 1) već dostupne javnosti na drugi način osim kršenjem ugovora, 2) već u posedu prijemne strane pre nego što su primljene od strane druge strane u toku izvršenja ovog ugovora i koje nisu stečene ni pod kakvim obavezama poverljivosti, ili 3) dobijene od trećeg lica koje ima slobodu da otkriva iste informacije ako nisu dobijene ni pod kakvom obavezom poverljivosti. Obaveze ugovornih strana navedene u ovom članu ostaju u važnosti i nakon raskida ovog ugovora“, navodi se u članu 24.2.

Za realizaciju koncesije predviđeno je formiranje koncesionog preduzeća na koje se prenose sva prava i obaveze koncesionara iz ugovora. Osnovni kapital tog preduzeća je dva miliona evra. Dodatnih 18 miliona evra uplatiće kao povećanje kapitala članovi tog privrednog društva 30 dana nakon zatvaranja finansijske konstrukcije. Dalje uplate bilo u formi osnovnog kapitala ili zajma članova društva, koje ni u kom slučaju ne smeju preći granicu od 17 odsto ukupnih investicija predviđenih za predmet koncesije, biće izvršene u toku trajanja koncesije. Koncesionar u preduzeću ne sme imati manje od 50 odsto udela. Treća lica mogu ući u preduzeće, ali ne mogu imati udeo veći od 50 odsto i za njihov ulazak potrebna je saglasnost države. Vlada će moći da likvidira to preduzeće po završetku koncesije, ali je obavezna da preuzme sve ugovore o radu koje je zaključio koncesionar, kao i sve poslovne ugovore koje je sklopio.
Koncesionar može poveriti održavanje autoputa bilo kom privrednom društvu koje je registrovano za tu delatnost, a može i preneti celu koncesiju drugoj firmi, ali samo ako ona ispunjava uslove koje je morao i koncesionar, ako u celini preuzme ugovor i prihvati davanje garancija i drugih vidova osiguranja. S druge strane, i država može da otkupi koncesiju. Koncesionar mora da dostavlja bilanse stanja i uspeha, izveštaje o izmirivanju obaveza prema zajmodavcima, o naplaćenoj putarini, o novčanim tokovima i druge računovodstvene izjave.
Do prekida koncesionog odnosa može doći usled više sile, ukoliko je ugrožena životna sredina i zdravlje ljudi ili ako koncesionar ne može da izvodi građevinske radove, a nije kriv za to. Nijedna strana neće podnositi odštetne zahteve samo ako do raskida dođe pre početka građevinskih radova.
Ugovorom je predviđeno da koncesija može biti oduzeta ako koncesionar ne ispunjava obaveze oko početka građevinskih radova, ako ne održava autoput, ako ugrožava javnu bezbednost, ako je došlo do ugrožavanja životne sredine i zdravlja ljudi u toj meri da šteta ne može biti nadoknađena, kao i ako država pokrene stečaj ili likvidaciju koncesionog preduzeća. Raskid koncesije na zahtev države može da usledi ako dođe do više sile ili ako koncesionar postupa suprotno obavezama (ako ne organizuje naplatu putarine, ne vrši izgradnju po dinamici, ako ne plati troškove eksproprijacije, ne plaća koncesionu naknadu…). Koncesionar može raskinuti ugovor usled više sile ili ako država ne ispunjava obaveze u vezi sa zemljištem i ne izda potrebne dozvole. Tri godine pre završetka koncesije biće formirana zajednička komisija koja će utvrditi stanje autoputa.
Za sve eventualne sporove čiji je predmet nepokretna imovina nadležan je sud u Srbiji dok će svi ostali sporovi biti rešavani putem Međunarodnog arbitražnog suda pri Međunarodnoj trgovinskoj komori u Parizu.
Među interesantnim pravima koncesionara nalaze se i ona da može biti oslobođen od plaćanja poreza, a ukoliko je potrebno koncesionar može preći i preko tuđe imovine. Država mora hitno da rešava zahteve koncesionara za izdavanje potrebnih dozvola i saglasnosti.