Foto: EPA/ĐORĐE SAVIĆ

Zamrznuti konflikt je neko rešenje, doduše privremeno, rekao je Atlagić, rukovodilac fakultetskog Centra za ruske studije i odnedavno član Predsedništava Demokratske stranke Srbije (DSS).

On je, u seriji intervjua Kosinus Novinske agencije FoNet, predvideo da takav dogovor ne bi, medjutim, važio za obe strane i predvideo da bi Srbija vrlo brzo bila primorana da pravi slične dogovore na drugim svojim delovima.

To bi vodilo u dalje „rastakanje teritorije i države“, rekao je Atlagić novinaru FoNeta Nikoli Todoroviću i upitao, pozivajući se na slučaj Bosne i Hercegovine (BiH), „nije li tamo na delu zamrznuti konflikt overen Dejtonskim mirovnim ugovorom?“

On podseća da se na taj ugovor svaki put pozivamo kada želimo da pokažemo da poštujemo njen teritorijalni integritet.

Moguće je da oni koji podržavaju navodni dogovor sa Albancima „zaista misle na takvu vrstu dogovora koji bi u stvari, drugim rečima, označavao zamrznuti konflikt, a da prosto to ne izražavaju tom terminologijom“, rekao je Atlagić.

On, medjutim, misli da Zapad ne želi još jednu BiH na teritoriji Kosova.

Prema rečima Atlagića, nacionalni i državni interes je zaštita Srba, građana Kosova nesrpske nacionalnosti lojalih Republici Srbiji i povratak te teritorije u njen pravni sistem.

On ne veruje u mogućnost kompromisa sa Albancima sa Kosova, jer tu zajednicu u ovom trenutku vidi kao „pretpolitičko“ društvo, a „sa takvima se ne piše istorija“.

Na prigovor o problematičnosti takve ocene, Atlagić uzvraća da u njoj nema političke nekorektnosti i objašnjava da su na čelu te zajednice osobe kojima se pripisuju „najgori ratni zločini“.

Ona godinama pre sukoba 1999. nije uspela da se dogovori sa legitimnim predstavnicima države u kojoj je živela, navodi Atlagić i ukazuje da je Kosovo dobilo „nazovi“ nezavisnost zahvaljujući intervenciji najvećeg vojnog saveza.

Na pitanje da li je za kosovski problem potrebna medjunarodna konferencija uz učešće velikih sila, Atlagić kaže da je ona imala smisla na nivou cele bivše države.

Ali, to nije bilo u interesu onog dela sveta koji podržava kosovsku nezavisnost i nezavisnost BiH, stvorenu devedesetih godina, ocenio je Atlagić.

Prema njegovim rečima, takvima nije odgovarala medjunarodna konferencija, jer bi se Srbima, „kao narodu najzasluženijem za stvaranje bivše države, moralo na neki način izaći u susret“.

Evo, uzmite reči, od pre neki dan, nekadašnjeg američkog ambsadora u Srbiji Vilijama Montgomerija da je Zapad suviše uložio u nezavisnost Kosova i BiH da bi mogao da dovodi u pitanje takav projekat, ilustrovao je Atlagić.

On smatra da bi davanje stolice Kosovu u Ujedinjenim nacijama (UN) predstavaljalo nepravdu prema svim žrtvama koje su dali Srbija, srpski narod i drugi koji u njoj žive, a borili su se, ne samo protiv secesije, nego uopšte projekta Kosova kako ono danas izgleda.

Atlagić se nada da gradjani neće imati priliku da se izjašnjavaju o rešenju za Kosovo, koje bi nazvali konačnim.

Ali, ako se to desi, ima bojazan da bi mogao da „prodje“ referendum sa rešenjem koje ne vidi kao dobro, jer tako može da bude „konstruisan“.

Kosovo i Metohija su za mene mnogo više od teritorije, to je sinonim za kulturni obrazac u širem smislu i identitetski osnov, zaključio je Atlagić.