Bandović: Napredak u reformama bi negativno uticao na "staru-novu" vladu 1Foto: FoNet/Marija Đoković

On je u serijalu razgovora Kvaka 23 novinarki Danici Vučenić rekao da bi, u tom slučaju, mnogi istaknuti članovi vlasti morali da se nađu pred tužilaštvom“.

Za Bandovića je vest o mandatarki za sastav nove vlade važna, jer ona govori da se u Srbiji ništa neće promeniti.

Prema njegovom viđenju, Izveštaj Evropske komisije prvi put „preslikava“ probleme, naročito u delu o nedostatku pluralizma i to na način na koji na to ukazuju i organizacije civilnog društva, deo medija i novinara.

„U političkom smislu smo došli do trenutka kada više ne možemo da fingiramo reforme, ni u pravosuđu, ni u borbi protiv korupcije“, ali se Bandović plaši da napretka neće biti, jer bi taj napredak praktično negativno uticao na „staru-novu vladu“.

On zato nema očekivanja i misli da će stvari izgledati isto, „jer se vlada nije pokazala sposobnom da reši nagomilane probleme koji se odnose, pre svega, na demokratiju i valdavinu prava“.

Na unutrašnjem planu „doterali smo cara do duvara“, predočio je Bandović i precizirao da bi svaki napredak bio „šteta za vlast“, naročito u domenu „borbe protiv korupcije, jer bi mnogi poznati i istaknuti članovi vlasti mogli da dođu u neprijatnu situaciju da se nađu pred tužilaštvom“.

Njegov je utisak da se zvaničnici u Srbiji „ne uzbuđuju mnogo ni zbog međunarodnog plana i to se vidi iz njihovih reakcija“, jer tumače da su evropske okolnosti takve da „packe koje dobijaju za njih ne predstavljaju crveni alarm“.

Od Izveštaja Evropske komisije za Bandovića je „važnija“ vest o novoj-staroj mandatarki, koju tumači kao najavu kontinuiteta politike.

Ona „naglašava tendenciju za budućnost, odnosno najavljuje da se u narednom periodu ništa u Srbiji neće promeniti“, ukazao je Bandović, koji smatra da je komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji „kritičan izveštaj predstavio na veoma blag način“.

To je povezao sa činjenicom da Varhlelji dolazi iz zemlje „koja ima iste ili slične probleme zbog kojih bi on morao da kritikuje Srbiju“.

Upitan kakve bi posledice mogle nastupiti po Srbiju na osnovu Izveštaja, Bandović je mišljenja da je „sam Izveštaj posledica i da ukazuje na to da su neki ljudi u Evropskoj komisiji izgubili strpljenje sa Srbijom“.

On, za sada, ne vidi šansu da se aktivira „takozvana balansna klauzula i da Evropska komisija odluči da otvori neka od poglavlja koja smo zatvorili, odnosno da odemo u regresiju, ali misli da će Izveštaj biti jedna vrsta štapa, pre svega, u budućim odnosima Srbije i država članica“.

Bandović, istovremeno, smatra da je u odnosima sa Evropskom unijom uspostavljena neka vrsta „nove normalnosti“ u kojoj se predsednik Srbije, van ustavnih ovlašćenja, bavi svim temama, od spoljne politike, do ekonomije.

Upitan da li predsednik zapravo i jeste odgovoran, jer praktično sam odlučuje o većini stvari u zemlji, on je odgovorio da to može da se tumači na takav način, ali da on misli da predsednik zna da „kritički intoniran Izveštaj Evropske komisije neće izroditi bilo kakave pozitivne promene“.

Zato je jednom deklarativnom izjavom o preuzimanju krivice, zapravo zaštitio i abolirao od odgovornoti sve „svoje institucije čiji je rad u Izveštaju kritikovan“, iako su i tužilaštvo i pravosuđe u celini, REM i druge insititucije odgovorne za sprovođenje određenih politika ili za nerad, predočio je Bandović.

On je saglasan sa opaskom da su stranke izvan parlamenta, i kroz Izveštaj i kroz sastanak sa komesarom Varheljijem, „prepoznate kao opozicija“, ali i potvrda teze da u Srbiji „nema političkog pluralizma u Srbiji“.

Povodom najave izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika da će ključni sagovornik evroparlamentaraca biti upravo ta „jednostranačka“ skupština, Bandović je objasnio da „predstavnici EU i njenih organa i insititucija moraju da rade sa izabranim predstavnicima zakonodavne ili izvršne vlasti, ali da to ne umanjuje značaj kritike na rad te vlasti“.

Smatra, takođe, da sastanak komesara Varheljija sa vanparlmanetarnom opozicijom nagoveštava širi okvir za razgovor, koji i Evropska komisija i Evropski parlament vide kao potrebu.

Osim toga, Bandović najavu formiranja ministarstva za ljudska prava i dijalog tumači kao „fingiranje stvarnosti, jer ne postoji politička želja za suštinskim dijalogom“, koji bi trebalo da se odvija na ravnopravnim osnovama, a ne da se time bavi neki državni organ.

Upitan da li EU ima bilo kakva očekivanja od Srbije, mimo Kosova, on je odgovorio da je, pre svega, jasno da „Srbija nije shvatila ozbiljno kritike, jer se reakcije na Izveštaj svode na kritiku kritika“, poput ocene premijerke o paušalnim zapažanjima bez argumenata.

Bandović predviđa i da se u pogledu Kosova u narednom periodu neće „desiti ništa suštinski važno“, uprkos očekivanjima EU o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa,.

Kako je obrazložio, „potencijalni sporazum mogao bi da utiče na izborni rezultat Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima i on nema interes da ozbiljno uđe u završetak tog procesa“.

Na pitanje zašto je EU osetljiva na nasilje koje prema građanima sprovodi režim u Belorusiji, a nije na takav način osetljiva na nasilje policije u Srbiji, Bandović je uzvratio „da je reč o tome da smo zemlja kandidat i da Evropska komisija pokušava stvari da reši razvojno“.

„Ako kaže ‘vi ništa ne valjate’, time smanjuje sopstveni prostor za delovanje“, precizirao je Bandović, koji smatra da je Evropskoj komisiji jasno da se na ovom prostoru „Srbija klacka između različitih sila i ne želi da je pogura u naručje neke treće zemlje“.

Objašnjavajući da li je za EU važnije da reši problem Kosova ili da u potpunosti kontroliše svoju, evropsku teritoriju u ovom regionu i sa nje izbaci treće igrače, on je rekao da to pitanje koje ulazi i u problem usklađenosti naših politika sa politikama EU.

„Od svih zemalja, mi imamo najmanju usklađenost spoljne politike sa EU, svega 60 odsto, dok Severna Makedonija ima više od 80 odsto“, naglasio je Bandović i zaključio da u tom kontekstu „mi ni deklarativno nismo za EU“ i da oni mogu postaviti pitanje da li ste sa nama ili ste protiv nas.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.