Uložili smo mnoštvo primedaba na plan specijalnog izaslanika UN koji se odnosi na decentralizaciju Kosova i Metohije – izjavio je koordinator beogradskog tima Slobodan Samardžić juče u pauzi nastavka pregovora Beograda i Prištine o predlogu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija u delu koji se odnosi na decentralizaciju Kosova. Ahtisarijev plan ne predviđa posebne nadležnosti za srpske opštine, što Beograd zahteva, rekao je Samardžić novinarima posle prepodnevnog dela pregovora u Beču tokom kojih je razgovarano o finansiranju i nadležnosti opština na Kosovu.
– Naš stav je otprilike bio da to što je dato Srbima liči na privilegije koje su u srednjem veku davali pojedinim oblastima pojedini lokalni vladari. Te privilegije su mogle da budu oduzete od strane tih vladara i samim tim to nisu prava, u modernom smislu reči, koja su neotuđiva i garantovana ustavom – rekao je Samardžić.
On je dodao da je stav Beograda da sve ono za šta se Srbija zalaže bude garantovano sporazumom o kojem se razgovara u Beču, kao i Ustavom, odnosno da ne bude dopušteno da zakonodavstvo anulira ili degradira ta prava. Što se tiče finansiranja opština Samardžić je naveo da Beograd zahteva da u skladu s proširenim nadležnostima srpskih opština i njihovo finansiranje bude pojačano.
– Opštine moraju da imaju veće izvore prihoda nego što je to Unosek dao. S druge strane, insistiramo na posebnoj formuli o raspodeli pomoći od strane pokrajinskih organa koja se sada potpuno razjašnjava, ali albanska delegacija to nije prihvatila – dodao je Samardžić.
Beogradski pregovarački tim je, osim toga, pokrenuo i raspravu o lokalnoj policiji. Kako je objasnio drugi koordinator tima Leon Kojen, Beograd je zatražio da se zakon o policiji usvoji samo uz saglasnost većine srpskih poslanika u pokrajinskom parlamentu.
– Mi smo tražili da šefovi lokalne policije budu birani u skupštini opštine, a tome smo dodali i zahtev da komandiri lokalne policije ne mogu da budu razrešeni bez pristanka skupštine opštine, osim ako na vrlo težak način ne prekrše zakon – rekao je Kojen.
On je naveo i da je Beograd zatražio da na teritoriju srpskih opština ne mogu da ulaze pokrajinska ili specijalna policija, ako o tome nije obaveštena lokalna policija koja bi u svim mogućim situacijama mogla da sarađuje sa specijalnim ili pokrajinskim snagama.
S druge strane, šef delegacije kosovskih Albanaca Ljutif Haziri izjavio je da, kada je reč o policiji, Priština podržava Ahtisarijev predlog. On je naveo i da će opštine imati ulogu da na dnevnom nivou koordiniraju javnu bezbednost sa stanicama policije i komandirima.
– Komandna struktura policije biće, kao što je predviđeno Ahtisarijevim predlogom, jedinstvena. U tom smislu, srpska delegacija želi da odvoji izbor komandira lokalne policije i centralnu vlast – rekao je Haziri.
On je naveo da 90 odsto Ahtisarijevog dokumenta predstavlja predlog Prištine, kao i da je tu reč o dobrim principima rukovođenja i ostvarenja interesa manjina.
Pregovori su nastavljeni razgovorima o međuopštinskoj saradnji, vezama srpskih opština s Beogradom i broju novih opština. Prva runda pregovora u Beču trajaće do petka 2. marta. Ahtisari je za 10. mart najavio drugu, jednodnevnu rundu kada će biti razmotren njegov konačni predlog. Posle pregovora u Beču Ahtisari će finalizovati svoj predlog i predati ga generalnom sekretaru UN koji će ga proslediti Savetu bezbednosti UN. SB UN je taj koji će doneti konačnu odluku o budućnosti Kosova.