Beogradu glavna uloga u Bajdenovoj operaciji

Poruka je kratka i veoma jasna: SAD su zainteresovane za unapređenje i normalizovanje odnosa sa Srbijom i na tom putu ići će se onim tempom i onoliko daleko koliko za to bude bila spremna da se promeni druga strana. I sve to u varijanti da se, za početak, postigne saglasnost da „oko Kosova nema saglasnosti“ i da se onda krene uzbrdicom približavanja i postepenog vraćanja na normalu poremećenih odnosa dveju zemalja.

Prema izvoru iz američke administracije, sutrašnji razgovori u Beogradu biće posebno značajni za ishod Bajdenove turneje, imajući u vidu poziciju Srbije, kako se konstatuje, kao „ključnog faktora u regionu Zapadnog Balkana“.

Konkretno, tu se, pored bilateralnog, ukazuje na još dva važna pitanja. Jedno je uticaj Beograda na poziciju i poteze koji se povlače iz Banjaluke u tekućim prepucavanjima sa Sarajevom oko „očuvanja dejtonske BiH“. A drugo, iskorak ka rešavanju kvadrature kosovskog kruga koji je u Vašingtonu počeo da se zatvara nedavnim učlanjenjem samoproklamovane balkanske republike u Međunarodni monetarni fond, uz sledstvujuće automatsko otvaranje prolaza u Svetsku banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj i ostale međunarodne finansijske institucije tog profila.

„Očigledno, tu postoje neke razlike koje neće moći da se prevaziđu, posebno oko Kosova. Ali, mislimo da je ovo prilika za novi početak – za uspostavljanje konstruktivnije saradnje koja može da približi Srbiju evroatlantskoj zajednici i institucijama koje uz nju idu“, rečeno je tim povodom u izveštajima iz Bele kuće povodom Bajdenovog dolaska u Beograd, uz procenu da je došlo vreme za „resetovanje odnosa sa Srbijom, kao potvrde opredeljenja za povratak na Balkan, prilično zapostavljen od prethodne administracije“.

Iz redova ovdašnjih eksperata čule su se proteklih dana usaglašene procene da je glavni strateški cilj Bajdenove posete uklanjanje prepreka za učlanjenje „tri nedefinisane balkanske države“ (BiH, Srbija, Kosovo) u NATO i EU“.

Zaključuje se tim povodom da će Srbija u toj operaciji na potpredsedničkom nivou imati, posredno i neposredno, apsolutno glavnu ulogu. Kako zbog svog „sve izraženijeg distanciranja“ od NATO-a, tako i zbog „odbijanja suočavanja s realnošću oko Kosova“, odnosno „veoma nejasne pozicije oko referendumskih inicijativa kojima bi se isposlovalo osamostaljenje Republike Srpske“.

Kada se sve to sabere i oduzme, ostaje prilična dilema o šansama da poseta Džoa Bajdena doprinese poboljšanju odnosa SAD sa Srbijom. U anketi Glasa Amerike, čak 70 odsto učesnika dalo je na to pitanje negativan odgovor. Videće se, vrlo brzo, koliko su oni bili u krivu.

Pavlović piše za Danas

Slobodan Pavlović, dugogodišnji vašingtonski dopisnik više medija iz bivše Jugoslavije i Republike Srbije, radiće ubuduće kao specijalni izveštač našeg lista iz SAD. Ovo je njegov prvi tekst za Danas u tom svojstvu.