Bez nezavisnih institucija partije kontrolišu same sebe

Zakon o finansiranju političkih partija predviđa da se iz budžeta za izbornu kampanju izdvaja 0,1 odsto ukupnih prihoda budžeta, umanjenih za transfer drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Prema predlogu budžeta za 2008, to znači da će za predsedničke izbore biti izdvojeno oko 400 miliona dinara. Svi kandidati, koje verifikuje RIK, podeliće na jednake delove 20 odsto tih sredstava, oko 80 miliona dinara, dok je za naknadu troškova kampanje budućeg predsednika namenjeno 80 odsto, dakle 320 miliona dinara, odnosno oko četiri miliona evra. Kandidati za predsednika novac za finansiranje kampanje mogu da prikupljaju i iz privatnih izvora i to svaki najviše do 84 miliona dinara. Dakle, ukoliko u trku za predsednika uđe osam kandidata, svaki kandidat će na raspolaganju imati oko 1,25 miliona evra, uključujući prihode iz privatnih izvora.

Izbori kreiraju budžetsku politiku

Novac koji će predsednički kandidati dobiti za svoje kampanje nije jedini trošak koji će građani i država podneti zbog izbora. Mnogo ozbiljniji problem jeste ono što neki ekonomski stručnjaci nazivaju kreiranjem budžetske politike u cilju uspešnije izborne kampanje vladajuće koalicije. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec ocenjuje za Danas da je budžet za 2008. načinjen pre raspisivanja izbora, ali da je kontinuitet budžetske politike vezan za kontinuitet naših izbornih procesa u poslednje dve godine.

– U celini gledano, budžet za 2008. ima izbornu komponentu, ali u nešto ublaženijoj formi nego što je to bilo prošle godine, jer je bitna stavka budžeta – rast plata – ipak delimično ograničena. Predizborne situacije po pravilu kratkoročno gode glasačima. Ovaj budžet je velik kao i prošlogodišnji. Prošle godine su veoma povećavane plate u javnom sektoru, a za iduću godinu takva povećanja nisu planirana, ali je i dalje cela potrošnja na visokom nivou – kaže Bajec.

Nenadić navodi da postoji nedoumica da li je četiri miliona evra, koje će dobiti pobednik, nagrada ili nadoknada.
– To nije izbor za mis ili literalno ostvarenje da bi bila nagrada. Naknadom iz budžeta se nadoknađuju troškovi u izbornoj kampanji. Ne može se nikome dati više nego što je imao troškova. Manjkavost Zakona je u tome što se izveštaji o prikupljenom novcu podnose u roku od deset dana od okončanja izbora, a u istom tom roku se isplaćuje i nadoknada iz budžeta predlagaču pobednika. Bilo bi bolje kada bi isplaćivanje nadoknade bilo uslovljeno podnošenjem izveštaja i proverom podataka iz njega. To teoretski znači da će pobednik moći da dobije više novca nego što je potrošio, ali mislim da predlagač pobednika to neće učiniti zato što bi naišao na protivljenje javnosti – navodi Nenadić.
Iako milioni evra koji se pominju deluju mnogo za običnog građanina, izborni štabovi najavljuju skromne kampanje.
Šef izbornog štaba Demokratske stranke Miloš Đurišić nije mogao za Danas da precizira na koji će način DS trošiti novac za kampanju.
– Pretpostavljam da će prvi troškovi biti oko prikupljanja potpisa i za prve poteze u kampanji, koja će biti zasnovana na prezentaciji onoga što je kandidat Boris Tadić uradio u prethodne tri i po godine kao predsednik države. To će biti činjeno u direktnom susretu sa građanima. Zbog toga smatramo da nam nije potrebna ni duga ni skupa kampanja – naveo je Đurišić.
On je rekao da DS, kada su u pitanju privatni izvori finansiranja, računa na priloge članova, simpatizera i funkcionera stranke, ali ne zna da li postoje preduzeća koja bi bila zainteresovana za takvu vrstu podrške.
Poslanik Liberalno-demokratske partije Slobodan Maraš kaže za Danas da je Zakon o finansiranju stranaka jedan od „najnebuloznijih zakona“ jer, kako navodi, činjenica da se pobedniku na izborima dodeljuje toliki novac iz budžeta podseća na Ligu šampiona, a ne na predsedničke izbore. Na pitanje da li je ta stranka napravila projekciju koliko će novca potrošiti za izbornu kampanju, Maraš kaže da će troškovi biti „podvučeni“ na kraju kampanje.
– Predizborna kampanja i novac za nju biće potrošen na direktnu komunikaciju s građanima širom Srbije. Putovaćemo po gradovima, iznajmljivati sale kako bi organizovali mitinge i tribine i na to će biti potrošeno najviše sredstava – kaže Maraš.
Odgovarajući na pitanje da li je problem za tu stranku ako se postavi pitanje ko će im biti ili ko već jeste donator, Maraš kaže: „Nas ne finansiraju Mišković i ostali srpski tajkuni, tako da nam nikada nije bio, a neće nam ni biti problem da kažemo ko nas finansira. Trošićemo sredstva koja dobijemo iz budžeta, a ako to ne bude dovoljno uzećemo novac od članarine. Nemamo nikakve velike i tajne finansijere. Nas finansiraju članovi“.
Poslaniku Srpske radikalne stranke Draganu Todoroviću, međutim, ne smeta činjenica da će pobednik na predsedničkim izborima dobiti „nagradu“.
– Ovo su predsednički izbori i imamo samo jednog pobednika, za razliku od parlamentarnih izbora gde u Skupštinu ulaze i oni koji su jedva prešli cenzus. Logično je da onome ko pobedi pripadne najveći deo novca iz budžeta jer je takva priroda izbora. Mi smo čak predlagali da se položi kaucija, jer ne mogu se pojedinci igrati sa građanima Srbije. Neke partije ili kandidati osvoje manje glasova od broja potpisa koje su podneli uz svoju kandidaturu i tu je onda očigledno da oni zbog nekih drugih interesa učestvuju u predsedničkoj kampanji. Svima koji ne pređu broj osvojenih glasova na izborima u odnosu na broj potpisa, država bi trebalo da oduzme taj novac koji su položili kao kauciju – smatra Todorović.
Na pitanje ko su finansijeri SRS, Todorović kaže da „nažalost, SRS nema donatore i finansira se isključivo od članarina, a ti podaci su oduvek bili transparentni“.