Predsednik Republike Tomislav Nikolić mogao bi da raspusti Skupštinu Srbije ukoliko u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere vladu, predviđaju ustavne i zakonske nadležnosti predsednika kada je reč o odnosu prema drugim organima. Imajući u vidu moguću kohabitaciju predsednika koji je iz jedne stranke i najavljene parlamentarne većine i vlade iz druge opcije, sagovornici Danasa ne očekuju ipak međusobne opstrukcije rada, za šta, kako kažu, i ne postoje dovoljno jaki zakonski instrumenti.
Među zakonskim nadležnostima, predsednik Srbije mogao bi da raspusti parlament i na obrazloženi predlog vlade, što je verovatno manje moguće u budućem periodu u Srbiji, jer se vlada formira na osnovu parlamentarne većine. Profesor Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju, kaže za Danas da predsednik može da zatraži od vlade i da o nekom pitanju zauzme zvaničan stav i da ga o tome u određenom roku obavesti.
„Ova institucija bi trebalo da se aktivira, jer je najefikasniji mehanizam pritiska na rad vlade, a ne da bude kao za vreme vlade Mirka Cvetkovića kada se sve odlučivalo na Andrićevom vencu. Nikolić i Tadić, međutim, pokazali su prijateljsku javnu komunikaciju, tako da očekujem da će razumno komunicirati i u narednom periodu“, navodi Lilić.
Kada je reč o odnosu parlamenta prema predsedniku, profesorka ustavnog prava Marijana Pajvančić objašnjava za Danas da skupština može da razreši predsednika Republike zbog povrede Ustava glasovima najmanje dve trećine narodnih poslanika. Zakon i Ustav predviđaju da postupak za njegovo razrešenje može da pokrene Narodna skupština, na predlog najmanje jedne trećine poslanika. Ustavni sud je dužan da po pokrenutom postupku za razrešenje, najkasnije u roku od 45 dana, odluči o postojanju povrede Ustava.
Pajvančićeva napominje i da predsednik Republike može da stavi veto na određene zakonske nacrte, ali „ni to nije moćan instrument, pravno gledano“. Naime, predsednik je dužan da u roku od 15 dana od izglasavanja zakona donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje. Ako skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.
„Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine“, navodi se u Ustavu Srbije.
Kada je reč o ostalim odredbama koje se odnose na međusobni odnos ovih institucija, skupština i Vlada dužne su da predsednika na njegov zahtev obaveštavaju o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za izvršavanje njegovih nadležnosti, kao i obratno.
Ovlašćenja predsednika prema parlamentu i vladi
– Raspušta parlament ako u roku od 90 dana od konstituisanja ne formira vladu, ili na predlog vlade.
– Vraća nacrt zakona skupštini na ponovno odlučivanje
– Traži od vlade da zauzme stav o određenom pitanju i o tome ga obavesti
Ovlašćenja parlamenta prema predsedniku države
– Razrešava predsednika zbog povrede Ustava
– Donosi ukaz o usvajanju zakona ukoliko to ne učini predsednik nakon što je ponovo izglasan
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
