"BIA nema pravo da snima proteste Inicijative"

Pojavljivanje njihovih fotografija u tabloidima sa izmišljenim tvrdnjama o njihovim navodnim „izdajničkim“ državno rušiteljskim namerama i finansijerima iz EU i SAD, stavljaju u fokus pitanja o tome ko u ime države obavlja te poslove praćenja i špijuniranja građana i zbog čega kontrolni organi vlasti ostaju nemi na ovakva dešavanja. Poslednji u nizu slučajeva u kojima se jedan od ministara Vlade Srbije istakao u ovakvim optužbama pojedinaca angažovanih u građanskim protestima bio je Aleksandar Vulin koji je na javnom servisu rekao da su snimani službenici ambasade SAD kako „duvaju u pištaljke“ na okupljanju u organizaciji Inicijative ne(da)vimo Beograd, dovodeći članove Inicijative u vezu sa stranim plaćeništvom u cilju rušenja vlasti.

– Mi se redovno suočavamo sa jasnim naznakama o postojanju paralelnih struktura, čiji je cilj zastrašivanje i ugrožavanje naše bezbednosti. Tokom poslednjih meseci, prate nas tokom sastanaka, davanja intervjua novinarima, prete nam na ulicama, traže na kućnim adresama – ističe u izjavi za Danas Ksenija Radovanović iz Inicijative ne(vi)mo Beograd.

Ona je za naš list prepričala jedan od slučajeva sa protesta Inicijative koji na jasan način opisuje ovu sve učestaliju pojavu u društvu.

– Nakon što su tokom protesta Inicijative 25. juna ove godine videli da sam ja sa leđa fotografisala neko troje ljudi, prišla su mi dva momka i tražila da ih pratim do automobila. Kada sam pitala ko su i zašto bih ih pratila, odgovorili su da su policija, međutim, uporno su odbijali da pokažu legitimacije i nastavili da insistiraju da pođem sa njima. Kako je to bilo pred početak protesta, u tom trenutku sam bila potpuno sama na ulici, pa sam pozvala 192. Operaterka je tražila da razgovara „sa kolegom“, ja sam jednom od njih dala telefon, nešto su pričali, ovaj je prekinuo vezu i vratio mi telefon, nakon čega je nestao. Drugi momak, mlađi od dvojice, ostao je prisutan i nakon što sam otišla do policajca i prepričala i njemu šta se desilo. Policija ga je zatim legitimisala, a mene obavestila da je sve u redu i da „oni neće ugroziti održavanje skupa“ – opisuje Ksenija Radovanović za naš list.

Ona ističe da je, nakon ovog upozorenja, ta osoba počela da je prati.

– To je najpre primetila policija, pa je nekoliko policajaca pratilo njega. Nakon nekog vremena, hitno su me odveli do nadređenog, a ovi naredili da ga opet legitimišu. Tada je došlo do nekakvog komešanja među osobama koje su tu izgleda bili njegovi nadređeni i nadređenima prave policije. Policajci su kasnije bili vidno zabrinuti za moju bezbednost, savetovali su da obavezno zovem 192 ukoliko primetim da me neko prati ili primim direktne pretnje. Međutim, sve to nije uticalo da ta osoba bude uhapšena ili makar uklonjena sa lica mesta. Iako ne toliko očigledno, imamo fotografije koje pokazuju da je bio prisutan do samog kraja protesta – priča aktivistkinja Inicijative za Danas.

Na pitanje ko sve prema zakonu ima pravo da obezbeđuje i nadzire javne skupove, Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, odgovora za Danas da je bezbednost skupova u prvom redu u rukama policije, uprave za javni red i mir i s razlogom se tako uredilo Zakonom.

– Tajne službe, a pre svega Bezbednosno-informativna agencija imaju pravo, u skladu sa zakonom obavljati svoju delatnost, a ovde nam pomoć može biti i član zakona koji decidno kaže da je cilj BIA otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije; istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima. Tajne službe stoga mogu, ukoliko postoji procena da se želi podrivati ili rušiti Ustavom utvrđeni poredak, prikupljati obaveštenja, kao i nadzirati javne skupove. Ovde se s pravom postavlja pitanje rasipanja resursa na skupove koji po svojoj sadržini nemaju takva obeležja – napominje sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, situacija sa vojnim bezbednosnim službama je donekle drugačija i „više bih se zabrinuo da je neka od njih nadzirala skupove, imajući u vidu njihovu zakonsku nadležnost“.

Upitan kakav je odnos pripadnika policije i pripadnika službi bezbednosti na takvim skupovima, ko je tu kome nadređen, odnosno ko ima „nadmoć“ nad kim, Antonijević kaže: „Ministarstvo unutrašnjih poslova u svojoj nadležnosti ima obezbeđivanje bezbednosti na javnim skupovima, odnos koji se pominje i u Zakonu o policiji i u Zakonu o BIA je saradnja, te stoga subordinacije nema ni u jednom obliku formalizovano navedenim zakonima“.

– Snimanje učesnika skupova je mera koja može zadirati u privatnost građana, te se može i zloupotrebiti objavljivanjem fotografija koje su pribavljene ovim putem i na druge načine ugroziti prava građana i u svakom slučaju se mora jasno obrazložiti, kao i kontrolisati u primeni. Podsetiću vas da je na sportskim priredbama ovo jedan od načina da se dođe do počinioca krivičnih dela na stadionima – smatra Antonijević.

Komentarišući slučaj koji se dogodio na protestima Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, sagovornik Danasa kaže da MUP od građana ne sme skrivati koje su mere preduzete, koje je lice legitimisano, da li je i sa kojim zadatkom neko bio na javnom skupu i da li je na taj način bila ugrožena bezbednost građana koji su učestvovali na skupu.

Na pitanje da li, prema njegovom mišljenju, u službama postoje ljudi koji van sistema i u nečiju korist dolaze na skupove, snimaju ih i mogu da izazovu nerede, Antonijević ističe da „u zemlji koja još uvek teško izlazi na kraj sa političkim ubistvima iz devedesetih, gde jedan tabloid na naslovnoj strani najavljuje ubistva političkih neistomišljenika, sve opcije su još uvek moguće, kao i zloupotreba sistema bezbednosti“.

Opasne zloupotrebe iznutra

Ksenija Radovanović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd napominje da se protest na kojem ju je sumnjivo lice pratilo i zastrašivalo, a čiji identitet policajci nisu uspeli da otkriju, iako im je sa „sa vrha“ naloženo da ga puste – završio ispred zgrade sedišta MUP, odnosno zgrade bivšeg SIV jer su, kako kaže, želeli da pozovu i ohrabre zdrave delove policije da se suprotstave ovim opasnim zloupotrebama koje dolaze iznutra.

– Zato sam jednako zabrinuta i za Savamalu i za Jajince. Ubeđuju nas da je normalno da ne postoji odgovornost za reči i dela, kako u policiji, sudstvu, tako i u organima lokalne i državne uprave. Međutim, dok god je tako, ulice naših gradova neće biti bezbedne ni za jednog građanina, odnosno građanku ove zemlje – zaključuje Ksenija Radovanović za naš list.