Stručnjaci za evropske integracije napominju da u slučaju da Evropska komisija i zemlje EU iniciraju pauzu u procesu pridruživanja za Tursku, takva odluka ne bi trebalo da obeshrabri države kandidate, uključujući Srbiju.
Franc Bogovič, poslanik Evropskog parlamenta i zamenik u delegaciji za odnose EU – Turska u EP, kaže za Danas da Evropa mora da odluči do koje mere će popuštati politici Erdogana i gde su granice koje ne može prelaziti.
– Treba da prestanemo da vodimo retoriku hipokrizije i licemerja. Nije samo od državnog udara u Turskoj, već mnogo pre je bilo jasno da je proces proširenja EU sa Turskom došao u slepu ulicu. Odnosi su već duže vreme bili na vrlo niskoj razini i kao zamenik u delegaciji za odnose EU – Turska u EP mogu potvrditi da delegacije, koje bi trebalo da se susreću na pola godine, nisu se sastale od 2014, uglavnom zbog bojkota turske strane – ukazuje Bogovič.
Naš sagovornik ističe da zamrzavanje pregovora ne bi značilo da se zatvaraju vrata saradnje sa Turskom, jer politika EU „uvek teži saradnji i dobrim odnosima sa svim zemljama“.
– Ako se stvari preokrenu, Turska će uvek biti dobrodošao evropski partner, kakav je nekada bila. EU, dakle, mora da sa Turskom nastavi ekonomsku saradnju, zajedničko rešavanje geostrateških izazova i sva pitanja u vezi sa migrantskom krizom. Znamo da su migracije veliki problem i Turska tu igra značajnu ulogu, ali teška situacija ne može da bude izgovor za ucenjivanje u domenu viznog režima. Evropa mora da reši migrantski problem koordiniranom zajedničkom strategijom, u koju bi uključila i zemlje na Balkanu – konstatuje poslanik EP.
Bogovič poručuje da situacija u vezi sa Turskom ne sme da utiče na nastavak EU integracije država poput Srbije, kao i da nije pravedno da EU od drugih država kandidata očekuje ekonomske reforme, poštovanje privatnog vlasništva, borbu protiv korupcije, veće medijske slobode, poštovanje ljudskih prava, a na drugoj strani turske vlasti mogu da rade šta hoće.
– Evropa nije građena na vrednostima kakve uvodi Erdogan. Srbija ne treba da se obazire na druge, već mora da radi svoj posao, otvara i zatvara poglavlja i drži svoj fokus ka što bržem punopravnom članstvu u EU. To je jedina realna opcija za mlade, njihovu budućnost i za bolji životni standard srpskih građana – zaključuje Franc Bogovič.
Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, kaže za Danas da EU ne može da „zatvara oči i uši“ kada država kandidat sve više krši osnovne vrednosti na kojima se temelji EU: vladavinu prava, slobodu izražavanja, imunitet poslanika, i kada, čak, razmatra, ponovno uvođenje smrtne kazne.
U kontekstu migrantske krize Turska je značajan partner, ali EU ne može da dozvoli da bude ucenjena time kada se, istovremeno, krše osnovna ljudska prava. Ne možemo da zamislimo da u aktuelnim okolnostima Turska postane članica EU, pa zašto i nastavljati pregovore koji neće doći u završnu fazu. S druge strane, ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bi druge države kandidati trebalo da budu zabrinuti, sve dok u njima ne postoje slični problemi. Nasuprot tome, druge države mogu da tvrde da se njihovi slučajevi jasno razlikuju od Turske, smatra Altman.

Erdogan preti smrtnom kaznom
Erdogan je prošlog vikenda ponovo zapretio da će vratiti smrtnu kaznu, što je odluka koja bi definitivno označila kraj pregovora sa EU. On je poručio da će po tom pitanju slušati turski narod, a ne „Hansa i DŽordža“, što je metafora za dva česta evropska imena.

SNP opet traži zidove i proterivanje izbeglica
Predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović pozvao je Vladu Srbije da hitno donese odluku o podizanju zida na granici sa Makedonijom. „Umesto da reaguje odlučno na upozorenja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da će otvoriti granice za tri miliona migranata, Brisel zabija glavu u pesak kao noj, pokazujući celom svetu da nema ni snage ni kapaciteta da se nosi sa narastajućom migrantskom krizom“, navodi se u pisanoj izjavi.
Prema Popovićevim rečima, Vlada Srbije zato više ne sme da se oslanja na slabu i zbunjenu EU, već mora da počne da vodi samostalnu migrantsku politiku, štiteći državni integritet i nacionalnu bezbednost Republike Srbije.
On je ocenio da migranti u Srbiji postaju sve opasniji i da predstavljaju direktnu pretnju za bezbednost naših građana.