Branislav Lečić: Nova “plišana revolucija” je počela

Još ne protestuje većina ali, svakako,  na ulice izlazi značajan deo naroda. Sam bunt je za mene veoma važan, budući da pokazuje da su ljudi i dalje zainteresovani za to da sami kreiraju svoju sudbinu, a da ne budu samo “ovce za šišanje i klanje”, u skladu sa potrebama vlasti, kaže u razgovoru za Danas Branislav Lečić, čuveni glumac i aktivni  učesnik brojnih “narodnih pobuna”  koje su organizovane u Srbiji u protekle tri decenije. Lečić ukazuje da je dobio pozive da govori na protestima “Jedan od pet miliona” širom naše države i da će se rado odazvati takvim molbama.

* Zašto je, prema Vašem mišljenju, baš sada izbio “bunt”?

– Bilo je vreme da se bunt desi i da se posle šest godina ove vlasti otreznimo i shvatimo da ovakav način vladanja i ovakva vrsta stida više ne smeju da se ponove. Naprosto, nerazvijenost demokratskih institucija jeste najveći problem u Srbiji. Naš zadatak sada je da istrajemo u zahtevima da se situacija izmeni, da dođe do promene vlasti, tačnije rečeno, do izbora koji će biti pravedni i “fer plej”, i da pokušamo da stvorimo nezavisne institucije, što podrazumeva i spoznaju da je vlast promenljiva i da, zaista, nije od presudne važnosti koja partija je vladajuća i koje ime je na čelu države.

* Da li su moguće nova “Terazijska česma” i “plišana revolucija”?

– Lično mislim da je “plišana revolucija” u toku, jer protesti su miroljubivi, bez agresije. Sazrela je svest kod ljudi da se ovde više ne može na silu vladati, niti obmanama, i da su potrebne snažne demokratske institucije, koje će zaštititi i vlast i opoziciju i građane.

*Kako komentarišete činjenicu da su se demonstracije protiv Vučićevog režima za kratko vreme proširile Srbijom?

– Prva stvar je, svakako, činjenica da se pobuna ne bi ni desila da ne postoji nezadovoljstvo naroda. To je prava dijagnoza. Znači, ljudi ne izlaze na ulice zato što im je lepo već zato što situacija nije dobra i zato što žele smenu ove vlasti. Naredni faktor jeste da bi nezadovoljstvo trebalo da se ispolji putem medija, tako što bi postojale emisije u kojima bi se govorilo o aktuelnim problemima, ali, toga nema. Mediji su porobljeni, što se čini ili autocenzurom ili ozbiljnim pretnjama režima. Oni koji rade u medijima dobro znaju da je čitav sistem umrežen i da bi svaka kritika izrečena na račun vlasti ostavila posledice po takve medije, njihove vlasnike ili kritički nastrojene novinare. Pošto nema slobode medija građani, dakle, ne vide artikulaciju svog problema u medijima, tako da oni izlaze na ulicu, koja postaje “medijski prostor”. Ako se to događa širom Srbije, onda predstavlja jasan znak da je cela zemlja nezadovoljna. Ali, ako krenemo da se prebrojavamo, upadamo u veliku zamku, jer je logika vlasti da postoji veći broj onih koji su zadovoljni, što je smešna teza – gde god postoji nezadovoljstvo država bi trebalo da sasluša ljude, u jednom demokratskom okruženju, a zatim da preduzme odgovarajuće poteze. Budući da ovde od demokratije odavno nema ništa i da vlada medijska diktatura i svaka druga prevara, onda nema ni mogućnosti za takvu vrstu bunta. Treća stvar jeste da je režim u proteklih šest godina uspostavio jedan suptilan strah, strah koji ja nazivam egzistencijalna korupcija.

* Kako definišete “egzistencijalnu korupciju”?

–  Postoji, zapravo, samo jedna vladajuća stranka, ostali u vladajućoj koaliciju su  dekor, a opozicija služi ne samo kao dekor već i kao “target”. Svi mi u opoziciji smo “neprijatelji”. Takav odnos nije ništa drugo do diktatura jer demokratija podrazumeva da opozicija kontroliše vlast, tako da vlast ima partnera u opoziciji. Sve to u interesu građana, da se vlast ne uzurpira i da pogled na realni život iz više uglova bude verodostojniji i tačniji. Pokazalo se da je poroznost ovih na vlasti velika, u svakom smislu – i korupcionom i manipulativnom. Logično je, stoga, da se pojavio novi politički savez koji želi da dođe na vlast i da ispravi greške aktuelnog režima.  Ako ukidate opoziciju, kao što čini aktuelni režim, vladate bez kontrole i prikazujete se “bezgrešnim”, a svako ko “zine” protiv vlasti je neprijatelj. Dakle, mi u Srbiji imamo vladavinu straha, ljudi se plaše za svoju egzistenciju, za svoje radno mesto, a isti strah imaju i njihova deca i to je egzistencijalna korupcija, koja je samo jedna od korupcija koje se događaju, a dešavaju se na svim nivoima. Nikada nam država nije bila toliko korumpirana i nikada nije postojao toliko strah kod ljudi i da saopštavaju svoje misli, a kamoli da se za njih bore. Zato je značajno što smo svedoci toga da se ljudi oslobađaju od straha i da je ta mantra da niko ne sme da se pobuni protiv vlasti počela da se urušava.

* Kako gledate na to što je Aleksandar Vučić počeo ovih dana da obilazi Srbiju?

– Vučić obilazi Srbiju za naše pare, promovišući svoju politiku. Jasno je da se radi o marketingu i samopromociji, pred izbore o kojima vlast razmišlja. To što Vučić radi nikako nije rekapitulacija političkog umeća, dosadašnjeg rada ili projekcija budućnosti. Naprotiv. To je odgovor na ono što se događa na ulicama, samopromocija koja je protiv zakona.

* Kako ocenjujete sve aktivnije učešće Vaših kolega glumaca u političkom životu Srbije?

– Nisu u pitanju samo moje kolege, već i javni radnici u celosti. Ovo je prvi put da potpis podrške protestima najpre daju univerzitetski profesori, pa studenti, što je i normalno, jer su studenti već dugo razočarani i u sistem i u “intelektualno biće” ove sredine, misle da je ovde nemoguće živeti i samo razmišljaju o odlasku iz zemlje, to je njihova osnovna ideja koja je gotovo postala i porodično vaspitanje – od osnovne škole, preko srednje, do fakulteta, razmišlja se samo “gde da se denem u svetu”, a ne kako da uspem u sopstvenoj državi, koja me je i napravila i rodila. Tu vrstu greške profesori i ljudi od odgovornosti sada pokušavaju da isprave. Znate, Vučić i njegova partija  nisu eksces, oni su pojava koja je rezultat  nedovršenog sistema, nestvorene demokratske države. Nažalost, još uvek nismo napravili system  koji bi branio interese građana i garantovao im budućnost. To je velika greška i uvek kada su postojale želje i htenje da se takav sistem uspostavi pojavljivale su se snage koje su to rušile, sa ambicijom da vladaju mimo javnosti i mimo interesa građana, ostvarujući sopstvene ambicije, pričajući sopstvenu bajku, u sopstvenim medijima. Njihovi ciljevi su da napune sopstvene džepove, da se organizuju kao političko-kriminalna mafija. Ako  ne shvatimo kao građani Srbije da je “poslednji vakat” da napravimo državu po našoj meri, onda ne znam kad ćemo. U suprotnom, izgubićemo ne samo mlade, već i mnoge druge koji će napustiti zemlju. Čak 60.000 ljudi po statistici napušta Srbiju svake godine, što je potpuni poraz.  Bajka o “zlatnom dobu” Srbije sadrži toliku količinu laži i prevara da čovek prosto ne može da veruje svojim ušima ni očima! Mislim da je ovo suštinski građanski bunt, ali to ne znači da nije i narodni. Ova vlast  pribegava svim prevarama, što je činio i Miloševićev režim, da napravi deobu između “građana” i “naroda” – građani su problem zato što imaju snage za bunt,  proncljivo razmišljaju  gde smo i kuda idemo, dok je narod moguće zavesti željom i utopijom, iluzijom da smo zaštićeni i da živimo dobro, što se postiže medijima. Sve prevarantske političke grupacije, koje su imale ambiciju da obmanu i opljačkaju narod “vozale su se” se na veštačkoj podeli “narod- građani”. Svaka vlast koja hoće da napravi takvu podelu, zapravo, zavađa sopstveni narod, što može da  izazove, na neki način, građanski rat. Mi, glumci, kao javna lica, stalno smo uz narod, mi smo najbolji “toplomeri” i “senzori” šta to ne valja u društvu.

Navijam za Sergeja

* Kako gledate na izbor Sergeja Trifunovića za predsednika Pokreta slobodnih građana?

– Sergeju želim svako dobro, navijam za njega i nadam se da će postati svestan toga, ako već nije, do koje mere je važna misija u koju se upustio i da je značajno da shvati da sada više ne može da razmišlja samo o sebi već i o onima koje zastupa. Sergej je bistar momak i brzo uči, mislim da će biti osveženje na političkoj sceni Srbije.

Imitirana demokratija

*Kako komentarišete stalnu priču o “zlatnom dobu” Srbije?

– Otkuda u Srbiji potreba za jednopartijskim vladanjem u okviru lažne, imitirane demokratije? Zato što je to “napredna ideja” u nazadanju države, regrutovanje klonova u oponašanju i obožavanju vođe. To daje sliku sigurnosti i jedinstva, naravno samo poslušnika i obožavaoca. Za takvo “zlatno doba” Srbije potrebno je stvoriti “nov napredan narod”, koji će znati da poštuje i obožava svoju vlast, koji više voli da mu se kaže šta da misli, a ne sam da razmišlja, koji više voli čvrstu ruku nego moždanu muku, i, naravno, obavezno kriminalizovati opoziciju, a sebe proglasiti patriotama. Dakle, potreba za jednopartijskim vladanjem u Srbiji je direktno organizovano kriminalno udruživanje radi političke i protivpravne dobiti, srozavanje demokratije na farsu, na ispraznu imitaciju i čoveka na zombija (hipnotisanog vođom). Zaista je napredno ukidanje dijaloga i kritičkog mišljenja u 21. veku, širenje straha i korupcije i govora mržnje i isključivosti. Napredno, nema šta. Za takvo “zlatno doba” Srbije, naravno, potrebno je zastrašiti i porobiti medije Ii sve druge društvene subjekte, a to se radi uvođenjem straha za egzistenciju. Sledeći korak je strah za sam život, konstatuje Branislav Lečić.