Brisel želi države Zapadnog Balkana u EU

Han je rekao da bi to smanjilo tenzije iz prošlosti, a zadatak politike je, kazao je, da obezbedi okvir, dok je odgovornost za ekonomsko povezivanje na poslovnoj zajednici, ističući važnost regiona Zapadnog Balkana sa 20 miliona potrošača za ekonomiju EU, Han je rekao da je u proteklih 10 godina razmena između EU i država regiona bio 44 milijarde evra.

„Ovde smo da vidimo šta je do sada učinjeno u okviru Berlinsklog procesa, kao i da utvrdimo dalje zadatke. Ono na čemu moramo raditi je da mladi ljudi ostanu u regionu. To je način da se uklone sve tenzije iz prošlosti i kreiraju uslovi da njihov ostanak kako bi delili znanje među sobom“, rekao je Han.

Gradonačelnik Trsta Roberto Dipiaža je podsetio da je taj grad bio „supermarket“ za zemlje Zapadnog Balkana, dok je Mikele Skanavi iz Italijanske trgovinske agencije ICE istakao je da je trgovinska razmena između Italije i regiona 7,5 milijardi evra – četiri milijarde čini izvoz u balkanske zemlje, a uvoz u Italiju je oko 3,5 milijardi.

Protekcionizam i zatvaranje granica, rekao je nije rešenje, i naglasio da će samo integracijama da se sačuva mir i stabilnost u regoiomu.

Poseban kvalitet, istakli su učesnici, ovom prepodnevnom delu biznis foruma daje učešće poslovne zajednice, 70 kompanija iz celog regiona, koje imaju B2B razgovore po sektorima, uglavnom je reč o infrastrukturi, građevinarstvu, inovacijama, energetici i žaštiti životne sredine.
I Italija, kao domaćin ovogodišnjeg samita je tu da podrži evrointegracije.

Ministar spoljnih poslova Italije Angelino Alfano istakao je da biznis forum ne sme da bude zasnovan na željama, već konkretnim rezultatima. Takođe je dodao da je evropska perspektiva Balkana evidentna, i u italijanskom nacionalnom interesu je da Balkan postane deo Evropske unije. Osim odličnih ekonomskih odnosa i trgovine, važni su i politički razlozi. Jer, to iskuljučuje sukobe. Italija podržava evrointegraciju Balkana.

Srbiju su predstavili ministri finansija i za evrointegracije i naveli da je Srbija spremna da iskoristi pruženu šansu jer će dobiti novac za sedam projekata.

Napredak u integracijama i suštinski cilj Berlinskog procesa

Od samita u Trstu očekuje se pozitivan napredak u integracionim procesima Zapadnog Balkan i EU gde su se za istim stolom, po četvrti put u okviru procesa započetog u Berlinu 2014. godine, našli lideri zapadnobalkanske šestorke, predstavnici institucija EU i zvaničnici šest zemalja članica EU – Austrije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Slovenije i Italije.

Suština i cilj Berlinskog procesa i inicijative nemačke kancelarke Angele Merkel u najkraćem su: stabilnost, ekonomski prosperitet i evropski put regiona: kroz čvršće međusobno povezivanje, jačanje regionalne saradnje, kao osnove procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji i regionalni razvoj realizacijom sasvim konkretnih zajedničkih infrastrukturnih i drugih razvojnih projekata.

U Trstu je ocenjeno da ni jedna diplomatska inicijativa na Zapadnom Balkanu nije toliko kao Berlinski proces doprinela jačanju svesti o potrebi saradnje u regionu, čvršćeg ekonomskog, infrastrukturnog i poslovnog, povezivanja i njegovog značaja za ekonomski rast i razvoj, unapređenje konkurentosti naših privreda i evropsku perspektivu zapadnobalkansih ekonomija, ocenjeno je.