Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, narodni poslanik s liste G17 plus i lider stranke Zajedno za Šumadiju, uputio je pre oko mesec dana pismo Tadiću tražeći sastanak i razjašnjenje napada koje protiv njega, kako smatra, vodi kragujevački DS. Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine, početkom godine je pisao predsedniku s željom da se razjasni položaj te stranke u vladajućoj koaliciji, da dobije odgovore na pitanja o Predlogu statuta i zakonu o nadležnostima Vojvodine, ali i da se pokrene proces „srpsko-mađarskog pomirenja“. Riza Halimi, narodni poslanik i lider Partije za demokratsko delovanje, uputio je pismo Tadiću zbog navodne diskriminacije Albanaca na jugu Srbije i neefikasnog rada Vlade.

Veroljub Stevanović kaže za Danas da se Borisu Tadiću obratio „najpre kao predsedniku DS, koalicionom partneru na republičkom nivou i dugogodišnjem poznaniku“.

– Tadiću sam pismo poslao 19. juna i nisam dobio odgovor. Očekujem da s njim razgovaram kako bismo raščistili sve nedoumice. Ako ne s njim, pristajem da razgovaram i s nekim od njegovih izaslanika, jer je Tadić predsednik države i znam da ima puno obaveza – navodi Stevanović, kojeg u Kragujevcu pojedini članovi Gradskog odbora DS sumnjiče za zloupotrebe u javnim nabavkama. On ističe da ne želi da veruje da iza napada na njega stoji Tadić, već da je sve to smislio „neko iz predsednikovog okruženja“.

Ištvan Pastor je pre oko pet meseci pisao predsedniku Srbije tražeći susret o temi nacionalnog pomirenja Srba i Mađara. U međuvremenu otvoreni su problemi vojvođanskog statuta i položaja SVM u vladajućoj koaliciji.

– Pismo sam, osim predsedniku, uputio i predsednicima Vlade i Narodne skupštine, jer su to najovlašćeniji ljudi prema Ustavu Srbije, za razgovor na temu utvrđivanja konačnih istina o događajima iz prošlosti koje bi doprinele miru u budućnosti dva naroda – navodi Pastor za Danas.

Pastor kaže da postoje indicije iz kabineta predsednika da se razmišlja o formiranju grupe istoričara i naučnika koja bi se bavila tom temom. Ipak, ne očekuje direktni Tadićev odgovor, ali „ne odbacuje mogućnost iznenađenja“.

Riza Halimi, pak, tvrdi da Vlada Srbije opstruiše aktivnosti na rešavanju problema Albanaca iz oblasti Preševa i Bujanovca u oblasti obrazovanja, biznisa i građevinarstva. On direktno optužuje ministra Milana Markovića, predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije, da želi njegovu političku penziju i da traži „nove saveznike“ u albanskoj zajednici.

– Zbog ovakvih opstrukcija koje potiču iz same Vlade smatrao sam neophodnim da o svemu obavestim predsednika Republike i zatražim pomoć kako bismo počeli da rešavamo nagomilane probleme – rekao je Halimi za Danas.

Slaviša Orlović, docent Fakulteta političkih nauka, upozorava da je važno napraviti razliku da li su razlozi i pitanja zbog kojih se obraćate predsedniku u njegovoj nadležnosti, imajući u vidu funkciju koju obavlja.

– Ako pitanja izlaze iz okvira njegovih nadležnosti, onda jedino predstoji da on snagom svog autoriteta utiče na predstavnike vladajuće većine, kojoj je bio nosilac izborne liste. Svoj autoritet kao predsednika stranke Tadić je iskoristio kada je govorio o ocenjivanju ministara u Vladi i o korupciji na sednicama stranačkih organa DS. Kao predsednik Republike, Tadić svoj autoritet može da koristi u vidu apela i upozorenja, jer u nekim slučajevima on nema nadležnost da se meša u rad državnih organa. Nekada se pismeno obraća zbog skretanja pažnje javnosti i iz marketinških razloga. Članice koalicije imaju unutrašnje mehanizme, definisane koalicionim ugovorom, da pokreću neka pitanja, ali je tu ključno da li zaista postoji želja da se neki problem reši. Nekada se male stranke iz koalicije ponašaju kao faktor koji ima prava na veto, uslovljavajući koalicione partnere. Mora se imati u vidu da veće stranke u koaliciji imaju i veću odgovornost – navodi Slaviša Orlović za Danas.

Na pitanje da li bi Tadić trebalo da se odrekne svoje funkcije u DS, kako očekivanja političara i celog društva od njega ne bi bila prevelika, Orlović odgovara da je malo predsednika država u svetu koji na tu funkciju dolaze bez političke stranke ili se odriču predsedavanja partiji.

– Čak i kada se to desi, više se simulira takozvano „zamrzavanje“ funkcije predsednika stranke nego što se zaista to prepušta drugome – ističe sagovornik Danasa.

On kaže da je u Srbiji na snazi mešoviti parlamentarno – predsednički ili polupredsednički sistem u kojem imamo predsednika i parlament neposredno izabrane od strane građana, i vladu koja proizilazi iz većine u parlamentu.

– U ovakvom sistemu imamo oscilacije između prevage predsedničkih i parlamentarnih elemenata i faza. Nakon faze „kohabitacije“, imamo naglašeniju ulogu predsednika koja proizilazi iz činjenice da je partija kojoj predsedava okosnica vladajuće koalicije – zaključuje Slaviša Orlović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.