Četiri godine od ubistva Đinđića

Nastavak sa 1. strane
U saopštenju Vlade Srbije tada je navedeno da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova zemunskog klana, „najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije“.
Istog dana kada je ubijen Đinđić, na predlog Vlade Srbije, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Srbiji. Ona je donela i naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.

Patriota

U jednom od poslednjih intervjua, reagujući na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovorio da je za njega patriotizam to da njegova deca ostanu da žive u njegovoj zemlji, govore maternji jezik i da „ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom“.

– Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote – rekao je Đinđić.

U policijskoj akciji „Sablja“ 25. marta uhapšen je osumnjičeni za atentat na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih klanova u zemlji. Istovremeno, rasvetljena su neka nerazjašnjena ubistva u proteklih 15 godina.

Obelažavanje godišnjice

Demokratska stranka organizovaće danas finale nacionalnog takmičenja u besedništvu sa temom „Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami“. Predstavnici Đinđićeve partije obići će grob ubijenog premijera Srbije i položiti vence. U dvorištu Vlade u 11 časova, premijer Srbije Vojislav Koštunica i članovi njegovog kabineta, položiće vence na mestu na kojem je Đinđić ubijen, dok će u 12,30 časova na istom mestu vence položiti i članovi vlade čiji je premijer bio Zoran Đinđić.

Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003. Suđenje u Specijalnom sudu optuženima za ubistvo premijera Đinđića bilo je u toku skoro pet meseci, kada se posle 14 meseci skrivanja, 2. maja 2004. godine, prvooptuženi Milorad Ulemek-Legija predao policiji.
Svi optuženi su negirali povezanost sa ubistvom Đinđića. Tada je prvi put uveden institut svedoka saradnika. U postupku za ubistvo Đinđića svedoci saradnici bili su Ljubiša Buha Čume, Miladin Suvajdžić, Dejan Milenković Bagzi, i sada pokojni Zoran Vukojević Vuk. Očekuje se da bi davanje završnih reči na ovom suđenju moglo da počne na sledećem glavnom pretresu zakazanom za 20. mart.
Sam sudski postupak je od početka pratilo mnogo kontroverznih situacija. Bilo je pretnji sudijama, pojavljivanja pripadnika Žandarmerije u sudnici sa majcama rasformirane JSO, slanje crvenih ruža članovima veća, napada na sestru Zorana Đinđića Gordanu Filipović-Đinđić, opstrukcija suđenja od odbrane. Predsedavajući sudskog veća Marko Kljajević prošlog septembra je podneo zahtev za razrešenje, posle čega je suđenje preuzela sudija Nata Mesarović. Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi uhapšen je u Grčkoj sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima Srbije i Crne Gore.
Vlada na čijem je čelu bio Zoran Đinđić izabrana je 25. januara 2001. godine. U obraćanju poslanicima Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi „demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje“ države.
– Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi – rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima socijalista i radikala koji su kritikovali program nove vlade.
Za vreme njegovog mandata otpočeo je ubrzani proces demokratizacije društva i suštinskih ekonomskih i socijalnih reformi. Jedna od najvažnijih dometa politike njgeove vlade bila je izgradnja dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, naročito sa SAD, nakon perioda višegodišnje političke nestabilnosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom. Za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, koji je ubrzo nakon hapšenja 28. juna 2001. izručen Haškom tribunalu. Nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine kod hale Limes na Novom Beogradu, Đinđić je u jednom od poslednjih intrevjua izjavio da sa „crvenim beretkama“ nije sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, a da u zamenu dobiju „neko pravo iznad zakona“.