COBEL: Kurs nemačke politike nije promenjen

Pitanje statusa Kosova i dalje uključivanje Srbije u evroatlantske strukture imaće najverovatnije posebnu ulogu tokom šest meseci nemačkog predsedavanja Evropskom unijom, najavio je juče nemački ambasador u Srbiji Andreas Cobel na konferenciji za novinare povodom nove nemačke uloge u EU. Zamoljen da komentariše najavu da će specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari 26. januara predlog izneti na sastanku u Drezdenu 26. januara, Cobel je rekao da se Nemačka neće baviti preuranjenim izjavama, što je i stav kancelarke Angele Merkel.

D’ALEMA: EU još nije dostigla razumne granice

Ljubljana – Od izuzetnog je značaja da Evropska unija počne ponovo pregovore sa Srbijom u okviru sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – rekao je juče u Ljubljani šef italijanske diplomatije Masimo D’Alema, a prenosi Beta.

Ministar inostranih poslova Italije i šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel složili su se u razgovorima u Ljubljani da EU još nije dostigla „svoje razumne granice“.

Evropska unija će „izbliza pratiti određivanje novog statusa Kosova i pri tom poštovati, naravno, i želje stanovnika Kosova, a istovremeno i mišljenje države Srbije, kao i ostala načela za koja se zalažemo – poštovanje manjina, što podrazumeva i poštovanje srpske manjine na Kosovu“, rekao je italijanski ministar. Naglašavajući bliskost u stavovima Italije i Slovenije, D’Alema kaže da će dve zemlje biti uključene u napore međunarodne zajednice kako bi se definisao konačan status koji ne bi uzrokovao nove konflikte u tom regionu u važnom trenutku kada bude pripremljen Ahtisarijev izveštaj o konačnom statusu Kosova“.

Andreas Cobel je takođe rekao da je izjava Angele Merkel da buduće rešenja statusa Kosova ne treba da podrazumeva manje od sadašnjeg stepena nezavisnosti, u Srbiji „iskrivljeno protumačena kao promena kursa nemačke politike“. Ambasador je izneo i lični stav povodom kosovskog pitanja, objašnjavajući da bi do rešenja trebalo doći putem pregovora, tako da nijedna strana na kraju ne izađe kao pobednik ili gubitnik.
– Raspravama o statusu Pokrajine trebalo bi prići s manje emocija, uz suzdržavanje od bučnih tonova predizborne kampanje. Nadam se da će pitanje statusa Kosova biti rešeno tokom nemačkog predsedavanja, tako da ispuni očekivanja i manjinskih i većinskih grupa koje žive u Pokrajini – rekao je ambasador Cobel.
Povodom evropske perspektive Srbije Cobel je izjavio da i dalje važi odluka sa samita u Solunu, gde je rečeno da bi i Srbija i ostale zemlje zapadnog Balkana trebalo da uđu u Uniju, ukoliko to žele i ispunjavaju neophodne uslove. On je naglasio da je ključ u rukama Vlade Srbije i da je neophodna puna saradnja s Haškim tribunalom kako bi pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju bili nastavljeni. Na pitanje da li je moguće da se pregovori nastave pre ispunjenja obaveza prema Tribunalu, Cobel je odgovorio odrečno.
Najavljujući program Dobrodošli u Nemačku, koji će u narednom periodu sprovesti Evropski pokret u Srbiji u saradnji s Ambasadom Nemačke i nemačkim političkim fondacijama, Cobel je rekao da će se tom akcijom za 200 učenika i studenata iz Srbije omogućiti boravak u nemačkim gradovima, kao i da se planira proširivanje saradnje u oblasti kulture između mladih umetnika dveju zemalja. Dodajući da je svestan da dve trećine studenata i đaka iz Srbije nikada nije napustilo zemlju i bilo u prilici da uporedi način života i razmišljanja sa svojim vršnjacima iz drugih zemalja, nemački ambasador je istakao da su 1. decembra 2006. započeti pregovori o viznim olakšicama i preuzimanju i readmisiju između Evropske komisije i Srbije kao prve zemlje zapadnog Balkana s kojom se pregovora.
Ambasador Cobel je predstavio četiri prioritetna zadatka nemačkog predsedavanja EU koja bi trebalo da Uniju „snažnije osposobe za budućnost“. Kao prvi prioritet naveo je jačanje internih struktura EU oživljavanjem procesa donošenja Ustava. Nemačka će se zalagati za izradu „mape puta“ koja bi doprinela oživljavanju tog procesa koji je u poslednje vreme na izvestan način „zapeo“. Posle prijema Rumunije i Bugarske u EU, smatra Cobel, važni su unutrašnja konsolidacija i poboljšanje mehanizama odlučivanja u okviru zajednice koja broji 27 država.
– Građani Evrope s pravom mogu očekivati da Unija raspolaže efikasnim strukturama i mehanizmima odlučivanja do sledećih izbora za Evropski parlament koji će biti održani na leto 2009 – kaže Cobel.
Druga stavka agende nemačkog predsedavanja EU jeste unapređenje razvoja i stvaranje novih radnih mesta, što će biti u centru pažnje prolećnog samita zvaničnika EU. Treći prioritet predstavlja dalji napredak u prekograničnoj saradnji u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, a kao četvrti zadatak ambasador je naveo učvršćivanje evropskog modela bezbednosti i stabilnosti u susednim regionima EU, posebno na teritoriji Zapadnog Balkana.