Čomić: Promene u ponašanju Vučića su merljive i vidljive 1Foto: FoNet/ Nenad Djordjevic (Arhiva)

Kao prostor u koji dobrom voljom dolaze ljudi koji se ne podnose da bi razgovarali o temi od interesa za ljude u Srbiji, ne da ogovaraju probleme ili jedni druge, već da se kulturom kompromisa dogovaraju o obaveznom postupanju za tok rešavanja problema. A svako društvo u kojem svi akteri biraju monologe deluje podeljeno, jer ljudi ne razgovaraju, već saopštavaju svoje utiske, stavove i interpretacije. Tek dijalogom možemo zaista meriti u čemu je, koliko i zašto Srbija podeljeno društvo, ako jeste – kaže u razgovoru za Danas Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije, odgovarajući na naše pitanje zašto u Srbiji, kao duboko podeljenom društvu, nema dijaloga.

* Zar vam se ne čini da je Srbija duboko polarizovana čak i kad su u pitanju pedofilija i silovanje, što se pokazalo na slučaju Milene Radulović?

– Slika dubine mizoginije u ljudskom društvu. Ne možete predrasude o ženama i devojčicama izbrisati iz glava onih koji tu mržnju ili verbalno nasilje biraju i na njih su ponosni da ih saopšte. Ono što možete je da zabranite ponašanje, delanje zasnovano na tim predrasudama, zakonima i dijalogom o društvu. Možete samo dijalogom u društvu učiniti jasnim da žene i devojčice nisu ničija svojina, roba, predmeti koje možeš tući, silovati, zlostavljati kako ti volja. I ako te žene i devojčice nemaju nikoga za podršku u svojoj porodici, svom prijateljskom okruženju, možete i morate izgraditi efikasan institucionalni sistem kojim joj kažete „nisi sama“, jer te čuva vladavina prava.

* Godinama ste kritikovali predsednika države zbog verbalnog nasilja. Da li sada mislite da se promenio?

– Kritikovala sam sve i kritikovaću i ubuduće. A svi, pa i predsednik Srbije zaslužuju dobrobit sumnje da može da menja svoje ponašanje i ima promena koje su merljive i vidljive. Nakon odluke o učešću u Vladi Srbije jasno je rečeno da se oko mnogo čega ne slažemo, a da se o ogromnoj potrebi Srbije za vladavinom prava, kulturom ljudskih prava i radu na ženskim ljudskim pravima slažemo, kao i o potrebi da Srbija razgovara. Neophodna nam je ta promena ponašanja ljudi na javnim poslovima da bi gradili vladavinu prava.

* Da li bi dijalog trebalo da počne sa vrha, od predsednika države i njegovog razgovora sa opozicijom, umesto što pojedine funkcionere opozicije naziva secikesama, lopovima, miševima, fašistima? Uostalom, može li predsednik svih građana da se obraća samo svom biračkom telu?

– Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog nema nadležnosti za politički dijalog vlasti i opozicije, pa je vaše pitanje za predsednika Narodne skupštine, on je nadležan.

* Koliko su danas ugrožena ljudska prava svima koji drugačije misle od vladajuće većine?

– Sloboda govora je Ustavom zaštićena, a i medijske slobode su nadležnost ministarstva kulture i informisanja, a da bi mogli tačno meriti koliko i kako su ugrožena, treba nam dijaloga svih aktera, saglasnost o manjkavostima koje su utvrđene zvaničnim izveštajima EU, domaćeg i međunarodnog civilnog društva koje se bavi kriterijumima slobode govora i medijskih sloboda i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog može biti domaćin takvom dijalogu na zahtev bilo koga od nadležnih aktera.

Čomić: Promene u ponašanju Vučića su merljive i vidljive 2

* Postoji li mogućnost kultivisanja poslanika u Skupštini Srbije da kada govore o političkim oponentima ne koriste govor mržnje i uvreda. Zar to nije verbalno nasilje prema ljudima koji nisu prisutni i koji ne mogu da odgovore, ali i prema njihovim porodicama? Može li vaše Ministarstvo nekako da reaguje?

– Pitanje je za predsednika Narodne skupštine i predsedavajuće sednicama skupštine. Poslovnik Narodne skupštine, kao i Etički kodeks koji je Narodna skupština usvojila su alati vladavine prava koji obavezuju, a članovi vlade se ne mogu mešati u samostalan rad skupštine. Mogu samo biti podvrgnuti nadzoru i kontroli narodnih poslanika.

* Šta ćete učiniti da vlast umesto „verbalnog smeća“, kako ste to ranije govorili, počne u institucijama da neguje jezik?

– Nastaviću da negujem kulturu govora, volju za dijalogom i da ćutim na tuđe verbalno smeće, na šta sam obavezana članom 8 Zakona o javnom informisanju i medijima. A tim članom su obavezani svi, sva imenovana, izabrana i postavljena lica, vladavina prava vaspitava sve, pa će se njenom izgradnjom ulagati i u kulturu komunikacije.

* Da li su danas ugrožena ljudska prava onih koji nemaju člansku kartu neke od partija na vlasti, pre svega SNS-a?

– Mogu da budu ugrožena i ljudima sa članskom kartom bilo koje stranke, a stanje da nismo jednaki pred zakonom proizvodi različite nepravde. I krunjenje tih nepravdi je jedino moguće izgradnjom vladavine prava dijalogom u društvu i menjanjem ponašanja ljudi na javnim poslovima. Reforme političkih stranaka desile su se u drugim društvima koje su pristupala EU. Promena političke kulture takođe, pa će se desiti i kod nas. Nema niko drugi sem nas samih da te promene izvedemo i da nepravde nejednakog postupanja prema ljudima zbog pozicija u političkim strankama svedemo na podnošljivu meru.

* Da li ste vi razmišljali da postanete deo te velike porodice naprednjaka?

– Ne, imala sam jednu stranku. Iz nje sam osnovano i statutarno izbrisana, nemam je više i tako će ostati.

* Kada ste postali ministarka, mnoge vaše bivše kolege su se obrušile na vas, tvrdeći da ste „izdali jednu ideologiju“, a optužbe su išle dotle da su tvrdili da ste se prodali. Kako to komentarišete i zašto vas više nema na Tviteru?

– O svemu tome citiram Šekspira „ostalo je ćutanje“, o ljudima ćutanje svojom odlukom, o rečima koje imaju za mene obavezuje me zakon da ih sve ćutke trpim, a na Tviteru jesam, kao i na FB, Linkdinu i Instagramu.

* Verujete li da je ovoj vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić zaista stalo do Evropske unije?

– Znam da jeste.

* Šta sve treba da se promeni da bi se Srbija vratila na putu evrointegracija?

– Ponašanje ljudi na javnim poslovima, time se gradi vladavina prava. I treba svi, ne samo ljudi na javnim poslovima, da počnu da čitaju ono o čemu žele da govore, što žele da pitaju, kritikuju, da komentarišu, od propisa do svih dostupnih činjenica koje mere realnost u Srbiji. Nije to tako teško kako se čini, a ne čita mnogo više ljudi nego što se želi priznati, misle da im ne treba, znaju sve, ponekad je to razlog odbijanja dijaloga, za monologe vam ne treba čitanje i znanje, za članstvo u EU vam treba, neophodno je.

* Na sednici parlamenta pred kraj godine predstavnici nekih manjinskih zajednica, Bošnjaka i Albanaca žalili su se da imaju problem sa ostvarivanjem osnovnih prava.

– Jesu, to je njihovo pravo i pozvani su na dijalog kojim ćemo zajedno rešavati probleme koji postoje u ostvarivanju njihovih prava. Ministarstvo ima plan sastanaka i obilaska svih nacionalnih saveta tokom sledeća dva meseca, s ciljem da zajedno procenimo šta je od manjkavosti u primeni njihovih prava već otklonjeno, a šta još treba raditi.

Zakon o istopolnim brakovima u Skupštini na proleće

* Kako komentarišete što se podigla velika prašina oko najave da će biti donet zakon o istopolnim brakovima?

– Kao dobar znak da duvaju dobri vetrovi, oni uvek podižu ustajalost i prašinu, a taj zakon će biti u skupštini tokom prolećnog zasedanja. Pripadnici LGBT zajednice imaju prava garantovana Ustavom i ta će im prava biti primenjivana budućim rešenjima u zakonu.

Poštovanje procedura i obaveza

* Zbog čega još nije donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti?

– Zato što poštujemo procedure i obaveze iz Zakona o planskom sistemu, zato što želimo temeljitu javnu raspravu, učešće svih zainteresovanih i dostupnost za mišljenja i saglasnost uz ex-post i ex-ante analizu najšire javnosti.

Kad postanem poslanica, tražiću anketni odbor

* Dok ste bili poslanica neprekidno ste insistirali na otkrivanju okolnosti nesreće sa helikopterom u kojoj je stradalo sedmoro ljudi. Da li ste odustali od toga da dođete do istine, ili ste joj sada, kao deo vlasti, bliže?

– Nisam odustala. I ako i kada opet budem narodna poslanica, nastaviću da tražim osnivanje anketnog odbora, jer je to dobro za ustavnu ulogu Narodne skupštine, za vladavinu prava i za odgovornost ljudi na javnim poslovima. Sada nemam nadležnosti, imam samo obavezu kojom se podvrgavam vladavini prava kojom tačno piše šta smem, a šta ne kao članica vlade.

close
Čomić: Promene u ponašanju Vučića su merljive i vidljive 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.