Crna Gora i Srbija: Kako resetovati odnose?

Odnose Srbije i Crne Gore i dalje opterećuju brojni diplomatski i politički sukobi. S jedne strane zvuči neverovatno da su dve, kako se često čuje, „bratske i prijateljske države“, dospele u takav stadijum međusobnih odnosa, ali očito da ni dve bliske države ne mogu da izbegnu čitav niz pogrešnih koraka koji dovode do brojnih napetosti i nesporazuma.

Kao nekakav osnovni kamen spoticanja pojavio se problem odluke bivših vlasti da proteraju srpskog ambasadora u Crnoj Gori Vladimira Božovića, koju su nove vlasti praktično potvrdile. Zvanični Beograd nije uzvratio istom diplomatskom merom, najverovatnije očekujući da će se ta odluka možda povući. No, kako se to nije dogodilo, obe strane su ostale na pozicijama da bi nešto trebalo uraditi da se to pitanje prevaziđe, ali izgleda da niko ne zna kako.

Upravo stoga je i na čekanju uzajamna poseta premijera dve države, Ane Brnabić i Zdravka Krivokapića, koji ovih dana, birajući reči, razmenjuju diplomatske optužbe preko medija. Crnogorska strana tvrdi da Ana Brnabić već mesec dana ne odgovara na poziv da poseti Crnu Goru, koja opet sa svoje strane odgovara „da je nezgodno posetiti zemlju iz koje je proteran ambasador vaše zemlje i proglašen personom non grata“.

Diplomatski rebus

Taj diplomatski rebus naizgled ne bi trebalo da bude nerešiv, jer Beograd smatra da se ta odluka lako može povući, ali nova crnogorska Vlada ipak ima jedan veliki problem koji se zove opstrukcija na svakom koraku i dalje aktuelnog predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

Stoga i politički analitičar Dragomir Anđelković za DW kaže kako smatra „da bi stari ambasador trebalo da ostane u Crnoj Gori, jer je reč o jednom smišljenom političkom aktu bivše vlasti s namerom da se pokvare odnosi Beograda i Podgorice. Srbija bi tu trebalo da ima više strpljenja, iz prostog razloga što je to jedna vrlo teška tradicija prethodne vlasti – nove vlasti bi možda i htele da nešto urade, ali ne žele da ostave utisak i pošalju poruku da rade po direktivama Beograda. Tu je i uticaj Zapada, koji jeste otpisao Đukanovića, ali istovremeno ne želi previše bliske veze Beograda i Podgorice“, ocenjuje Anđelković.

Crnogorska prestrojavanja

Trenutno nezadovoljavajući stepen odnosa Srbije i Crne je, mislim, pre svega posledica odnosa nasleđenih od strane prethodnih vlasti, navodi za DW Ivo Čolović, programski direktor CeSID-a.

„Imam utisak da je Beograd odlukom da ne učini isti gest prema ambasadoru Crne Gore Tarzanu Miloševiću u Srbiji očekivao da će se ta odluka povući. A to se, čini mi se, nije desilo zbog prestrojavanja na unutrašnjoj sceni Crne Gore. Postoje verovatno neke struje unutar nove vlasti koje takođe ne podržavaju način na koji je ambasador Božović predstavljao Srbiju, i koje možda očekuje da će se za to mesto pojaviti neka nova osoba što bi pomoglo relaksaciji odnosa dve države“, primećuje Čolović.

Dragomir Anđelković smatra da Srbija pre nekih diplomatskih poseta očekuje da se taj problem ambasadora razreši i navodi kako „nije logično da premijer Srbije poseti Crnu Goru pre nego što se reši, po mom mišljenju, taj prilično veliki diplomatski skandal. U međunarodnoj praksi nije bilo slučajeva da neposredno posle proterivanja ambasadora dođe do posete na najvišem državnom nivou“, napominje Anđelković.

Tvrd stav srpskih vlasti da nema uzajamnih poseta dok se neke stvari ne reše, Ivo Čolović vidi i „kao neku vrstu revolta u Beogradu. Nakon proglašenja izbornih rezultata Zdravko Krivokapić je pokušao da se na neki način distancira od toga da su za njegovu pobedu zaslužni Beograd i Srpska pravoslavna crkva. Moguće je da je to ograđivanje izazvalo i negativne reakcije vlasti u Beogradu. U ovoj situaciji ne bi trebalo zanemariti ni taj uticaj političkih sujeta“, primećuje Čolović.

Resetovanje odnosa

Reset odnosa dve države mora da uzme u obzir da je „bivša vlast sprovodila nezabeleženu diskriminaciju Srba u Crnoj Gori“, naglašava Dragomir Anđelković. „Nova vlast bi to morala da promeni, i to ne samo zbog odnosa sa Srbijom, nego i zbog stabilnosti Crne Gore. U suprotnom slučaju, Crna Gora će imati šizofreno, podeljeno društvo“, upozorava Anđelković.

Izjave predsednika Crne Gore Mila Đukanovića na kongresu njegove partije, i prilično oštre reči na račun Srbije i Srpske pravoslavne crkve (SPC), koju vidi „kao podstrekača, jataka, i advokata najmonstruoznijeg genocida u Evropi novog doba“, samo su dodatno zakomplikovale odnose dve države. Beograd nije baš blagonaklono dočekao takvu retoriku, koja se, između ostalog, ocenjuje kao „propala politika mržnje i podela“. Tome bi trebalo dodati i izjave Zdravka Krivokapića, koje su na tragu onoga što gotovo svakodnevno tvrdi i srpska opozicija, da su Milo Đukanović i Aleksandar Vučić veoma bliski poslovni i politički partneri, pa shvatiti svu komplikovanost međusobnih odnosa Srbije i Crne Gore.

„Milo Đukanović se svakako neće truditi da olakša novim vlastima uspostavljanje dobrih bilateralnih odnosa sa Srbijom“, komentariše u tom kontekstu Ivo Čolović. „Trebalo bi ipak imati u vidu da je to namenjeno i za neke unutrašnje prilike i dalje pozicioniranje Demokratske partije socijalista (DPS), koja se od centra polako pomera ka desnici. Mislim da možemo očekivati još sličnih izjava od strane funkcionera DPS-a, što će dodatno otežati poboljšanje odnosa dve zemlje i uneti dodatne pometnje unutar same Crne Gore“, ističe Čolović.

Dragomir Anđelković dodaje „da je ponašanje Mila Đukanovića i dovelo do ovakvih odnosa Srbije i Crne Gore. Đukanović će s tim nastaviti, ali mislim da nova vlast ne bi trebalo da se na to previše obazire. Ona bi trebalo da uspostavi normalan sistem u kome niko neće biti diskriminisan, gde svako može da se izjasni kako god hoće, i da će svako moći da dobije posao za koji je kvalifikovan bez obzira na nacionalno i versko opredeljenje“, zaključuje Anđelković.