„Ne verujem da će Srbija doneti odluku da u nekom trenutku, poput Mađarske, izgradi zid na granici sa Makedonijom kako bi sprečila ulazak izbeglica i migranata u našu zemlju“, ocenjuje za Danas Ivica Dačić.

Upitan na koji način će se Srbija ophoditi i kakve mere preduzeti, ukoliko zbog zida na mađarskoj granici dođe do dužeg zadržavanja izbeglica i migranata, koji preko Srbije pokušavaju da stignu u države-članice Evropske unije, Dačić kaže do dužeg zadržavanja neće doći.



 

„Ići će preko Hrvatske i Bugarske“, predviđa ministar spoljnih poslova Vlade Srbije.

On kaže da migranti znaju kuda mogu da idu i da prođu da bi stigli do željenog odredišta. To posledično znači da Srbija neće morati da gradi kampove za azilante, jer se ne očekuje povećanje njihovog broja kada konačno bude zatvorena granica sa Mađarskom.

Upitan šta će se dogoditi ako i Hrvatska u nekom trenutku donese odluku da izgradi zid na granici sa Srbijom, sagovornik Danasa ističe da se u tom slučaju očekuje da migranti ne dolaze u Srbiju, odnosno zaobiđu je u svom putu ka državama članicama EU.

Međutim, ostali smo bez komentara na konstatacije o tome da je reč ipak o izbeglicama koji beže iz ratnih zona, opasnih po život, i da u tim okolnostima, to što ne mogu da pobegnu u države članice EU, neće ih sprečiti da napuštaju svoja ognjišta.

Podsetimo, kako je Danas već izvestio, prenoseći saznanja iz diplomatskih kruga, nakon zatvaranja granice sa Mađarskom, Srbija će se suočiti sa dužim zadržavanjem izbeglica, odnosno povećanim brojem tražioca azila. Naši sagovornici napominju da će razlog za otvaranje kampova za azilante biti, pre svega, zatvaranje granice sa Mađarskom, ali i nemogućnost za readmisiju Makedoniji, s obzirom na to da se očekuje da UNHCR tu državu proglasi nebezbednom.

„Dakle, dugoročnije će morati da se razmišlja o zatvorenim centrima, ako se broj azilanata poveća. Izbeglice će pre ili kasnije biti prinuđene da duže ostaju u Srbiji“, zaključuju naši diplomatski izvori.

Takođe, prema tvrdnjama naših izvora, Srbija će, ipak, morati da izgradi veće centre za prihvat izbeglica, s obzirom na trend rasta i starosnu strukturu njihovog priliva, kao i činjenicu da slede jesenji i zimski meseci u kojima će ti ljudi morati da se smeste na zatvorenom i iole prihvatljivom mestu za boravak. Naši sagovornici ističu da to ne bi trebalo da iznenađuje predstavnike Vlade Srbije, odnosno javno mnjenje, s obzirom na to da je reč o logičnoj posledici aktuelnog stanja.

Prema pisanju beogradske štampe, u Vladi Srbije se razmatraju dve opcije – jedna je da posao prihvata izbeglica preuzmu humanitarne organizacije, a druga da to učini MUP. Kao što je Danas prvi izvestio Srbija će do kraja avgusta završiti Operativni plan za zbrinjavanje migranata, što je dodatno traženo u okviru pregovaračkog poglavlja 24 – ljudska prava i bezbednost. Nakon te informacije, pojavila su se tumačenja da bi najpovoljnije rešenje bilo uspostavljanje punktova duž linije kretanja migranata koji bi ubrzavali njihov put kroz Srbiju, dok bi najteže izvodljiva bila gradnja prihvatnih centara koji bi podrazumevali zadržavanje i troškove koji s tim idu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je više zabrinuta zbog pitanja raseljenih ljudi u Evropskoj uniji nego zbog stabilnosti evra i finansijske situacije u Grčkoj. Kada najuticajniji političar Evrope tako nešto izjavi, jasno je kako izgledaju razmere tog problema.

Šef misije UNHCR u Srbiji Hans Šoder je rekao, gostujući na televiziji N1, da je do početka avgusta u Grčku stiglo 130.000 izbeglica i da gotovo svi dolaze u Srbiju, preko Makedonije. Migranti su svi koji se kreću preko granica, izbeglice su oni koji prelaze granice bežeći od rata, a tražioci azila su oni koji traže međunarodnopravnu zaštitu, objašnjava on terminološku razliku.

Upitan o ogradi koju je podigla Mađarska, Šoder kaže da sve zemlje imaju pravo da kontrolišu svoje granice, ali da imaju i obavezu, prema nacionalnim zakonima i međunarodnom pravu, da primaju izbeglice, da ih puste da uđu na njihovu teritoriju i daju im zaštitu.

„Ograde nisu rešenje, UNHCR se protivi tome… To nije nikakvo praktično rešenje i do sada se pokazalo da to ne funkcioniše“, kaže on dodajući da moraju da puste izbeglice, da ih procesuiraju i pruže im pomoć i zaštitu koja im je potrebna.

Upitan da li je misija UNHCR zadovoljna saradnjom sa vlastima Srbije, Šoder kaže da su veoma zadovoljni. „Opšte uzevši, veoma smo zadovoljni stavom… Odgovor srpske vlade je dobar, bitno je što Srbija prima na svoju teritoriju, evidentira i pomaže ove izbeglice, omogućava im pristup medicinskoj pomoći“.

 

Tražioci azila većinom izbeglice



„Do današnjeg dana, prema podacima Vlade, 83.000 tražilaca azila je evidentirano u Srbiji. Više od 90 odsto su izbeglice, 57 odsto dolazi iz Sirije, četvrtina iz Avganistana, ima ih iz Iraka… Dakle, 95 odsto njih dolazi iz zona gde su ratovi, gde su progonjeni… Većina njih samo prolazi kroz Srbiju“, rekao je za televiziju N1 Hans Šoder, šef misije UNHCR u Srbiji.

Kako je naveo, oni žele samo da se sjedine sa svojim porodicama i prijateljima u zapadnoj Evropi. „Oko 500 njih je predalo zahtev za azil u Srbiji, to je mali broj. Većina njih odlučuje da odlazi odavde… Mi zagovaramo stav da tražioci azila, kad se evidentiraju, odu u centre, ali neki su na primer na granici sa Crnom Gorom, pa oni ne žele da idu čak tamo“.



Akcija



Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ najavili su da će danas, na Svetski dan humanih, na više punktova gde se okupljaju u Beogradu, obići izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka i doneti im flaširanu vodu, sokove i sredstva za ličnu higijenu.