Foto: Miloš Đošić“Lakše je izboriti se bojkotom, a bojkot je nerad, nego borbom, a borba jeste rad”.
Poslanik Demokratske Stranke Srbje Dejan Šulkić smatra da pitanje bojkota koje se stalno potencira nije najvažnije. Kako je rekao, pretpostavlja da će i u ovom slučaju to biti jedna od tema razgovora, kao i da ga mediji u poslednje vreme stalno pozivaju za komentar o izlasku na izbore.
“Nema, nema uslova za fer izbore. To je jasno kao dan i oko toga se ne treba ubeđivati. Ali, moramo se boriti, ništa se neće promeniti bez borbe”, rekao je Šulkić.
On je objasnio da, kada govorimo o izbornim uslovima, ne treba zaboraviti birače i to koliko su izbori za njih slobodni. To pitanje je potezao na sastancima opozicije koji su se dešavali krajem prošle godine.
“Treba istaći da birači nisu slobodni i da izbori nisu slobodni za birače. Oni su pod najvećim pritiskom. SNS ima dva miliona birača u dosijeima i trudi se da ih kontroliše potpuno”, rekao je Šulkić.
Objasnio je da pod dosijeima podrazumeva informacije o potrebama birača ili problemima koji se tiču odgovornosti. Kako je rekao, ljudima se manipuliše na taj način da im se ili omogući da izbegnu odgovornost ili dobiju nekakvu korist.
“Kada opozicioni lideri govore o slobodi, vlast to predstavlja kao borbu za komoditet, da novinari treba da nas saleću na svakom uglu i zovu danonoćno. Mislim da će mali korak u nekom trenutku osloboditi birače, osloboditi medije, vaše kolege, autosugestije”, kazao je Šulkić.
On smatra da je veliki deo opozicije kalkuliše na strani uticaj koji je neosporno prisutan.
“Mislim da je veliki izvor problema, zala koja nam se dešavaju, to što nemamo kredibilne političare, političare koji nisu u aranžmanu u najširem smislu sa zapadnim administracijama. Kada ste takvi, kada vam je neko možda pomogao da dođete na vlast, vi niste imuni, nemate snagu da se oduprete tim uticajima. U ovoj zemlji postoje ljudi koji imaju dovoljno rodoljublja, znanja, zvanja i kuraži, da promene karakter vlasti i samim tim dovedu do promena u državi”, naveo je Šulkić.
Kako je rekao, poražavajuće je da je posle 30 godina parlamentarnog sistema teže povući razdelnu liniju između države i stranke na vlasti, nego što je to bilo u komunizmu kada je jedna partija bila na vlasti.
“Skupština treba da funkcioniše po principu većinskog odlučivanja. To ne znači da vam tu nije mesto ako niste u većini, da neko ima slobodu da vas vređa, da vam onemogućava da govorite, uskraćuje mogućnost da ispoljavate dužnost poslanika”, objasnio je Šulkić.
Šulkiću je ovo prvi mandat narodnog poslanika koji je, priznaje, zamišljao drugačije i jako se razočarao. Pre toga je u tri mandata bio predsednik opštine Velika Plana.
“Dužnost narodnog poslanika je da bude aktivan u radu, i mislim da smo svi to činili, ne praveći razliku između poslanika vlasti i opozicije. Skupštinska većina je sledeći atmosferu polarizacije u društvu, u prvom redu osvrćući se na polarizaciju koju kreiraju i nameću najviši nosioci vlasti, to prenela u Skupštinu”, rekao je Šulkić.
On navodi da lično nikada nije vređao kolege, niti je bio meta takvog napada. Zbog uskraćivanja prava da govore i velikog pritiska, objasnio je da je odgovor jednog dela poslanika bilo podnošenje velikog broja predloga za dopunu dnevnog reda. Kako kaže, tu se preterivalo, ali se preterivalo i podnošenjem stotina besmislenih amandmana vladajućih poslanika.
“Ovo je Skupština hitnog postupka i Skupština objedinjene rasprave. To su dve karakteristike rada ove Skupštine. Objedini se 50, 30, 20 tačaka dnevnog reda, politika sa zdravstvom, međunarodni sporazumi o vazdušnom saobraćaju, socijalna politika… Preko 90 posto saziva je zakazivano danas za sutra”, istakao je Šulkić.
Opisao je kako je izgledalo kada primi poziv ili telegraf o sednici koja je zakazana već za sutradan.
“Imam jednu fotografiju sa obimnim dnevnim redom, jedva sam se video sedeći za radnim stolom od materijala. To dobijete da proučite za jedan dan i da sutradan budete aktivni i o tome govorite. To je bilo nemoguće”, naveo je Šulkić.
Posledica celokupne atmosfere u Skupštini je gubitak poverenja, kako je Šulkić objasnio, u instituciju koja je pored crkve i vojske bila u vrhu kada je reč o poverenju.
“U Skupštini se selektivno nasilje propagira i odobrava. Na kraju smo ovog saziva, ali mislim da će nas posledice i dalje pratiti. Biće veliko iznenađenje ako se sledeći saziv Skupštine bude vratio u kolosek”, smatra Šulkić.
Naglašava da je bife Skupštine posetio svega dva puta, a jedan od razloga za to je odnos prema poslanicima koji tu uslugu koriste, kao neka vrsta bahaćenja i privilegija.
“Više puta sam vlast pozivao da ukinu restoran. Povećajte cene, uradite šta hoćete, samo prestanite time da ponižavate Skupštinu i skrećete pažnju građana na takve stvari!”, rekao je Šulkić.
On je dodao, kako se ista takva usluga pruža i na Andrićevom vencu, u Nemanjinoj, kao i u svim ministarstvima. Kako kaže, razlog je jednostavan, Skupština niti bilo koji državni organ nije registrovan za komercijalno bavljenje ugostiteljskim uslugama.
“Nezavisno od toga, Skupština i sama zgrada pružaju dobre uslove za rad. Postoji literatura, biblioteka, i to mali broj poslanika nažalost koristi. Niko neće da vas pohvali ako idete u biblioteku, ali ako popijete kafu u bifeu, odmah će vas slikati i objaviti na društvenim mrežama”, objasnio je Šulkić.
Prema njegovim rečima, zbog pritisaka i kontrole najvećeg broja medija u zemlji, neki poslanici su uskraćeni da komuniciraju sa građanima.
Međutim, to ostvaruju kroz direktno susretanje i putovanjima. Tako i on sledeće nedelje putuje na Zlatibor, naglašava – ne na odmor, već da bi se sreo sa građanima u nekoliko opština.
“Kao odgovor na tu kritiku ko dolazi na sednice, a ko ne dolazi. Da se razumemo, nikakve dnevnice se ne isplaćuju, niti poslanicima vladajuće, niti opozicionim poslanicima. Koja je korist od pojedinih narodnih poslanika koji redovno dolaze na sednice Skupštine?”, rekao je Šulkić.
U opisu posla, prema rečima Šulkića, spada mnoštvo aktivnosti koje čine zanimanje poslanika veoma složenim. Pored učešća na sednicama, tu su i rad u skupštinskim odborima, poslaničkim grupama, proučavanje i priprema materijala, komuniciranje sa javnošću.
“Sa ovom Skupštinom nije počeo svet, nije počeo parlamentarni život, neće se sa njom ni završiti. Predstoje nam novi izbori. Ovde je građanima nametnuta još jedna dilema, duboko sam ubeđen lažna i štetna, a to je tema bojkota izbora”, naveo je Šulkić.
On je objasnio da u poslaničkoj grupi na vlasti postoje poslanici koji pored polažaja narodnog poslanika imaju članstva u raznim dobro plaćenim odborima, ili onih koji au istovremeno predsednici skupština, lokalnih samouprava ili gradova.
“Treba postaviti pitanje, zašto gomilati funkcije nekolicini ljudi, kada ima toliko i mladih i stručnih. Ako su plate male, zašto se ne koriguju da to bude transparentno i javno. Zašto da izigravamo da predsednik države treba ili može da živi sa 100.000 dinara, ili predsednica Vlade”, objasnio je Šulkić.
On postavlja pitanje, ako predsednik države, predsednica Vlade, predsednica Skupštine… mogu da žive sa tolikom platom, zašto to ne može direktor Srbija gasa.
Ipak smatra da ne treba povećavati plate poslanika jer su, kako je rekao, neadekvatne isto kao prosečna plata u Srbiji.
“Ja nemam poverenje da će predsednica Skupštine i nosioci najviših vlasti vratiti parlamentarizam u kvalitativnom smislu. Videćemo šta će biti na izborima. Ne postoji sazrevanje svesti o značaju demokratije u Srbiji, ona više ne postoji, ona ne da ne postoji, ona je izbledela. To je sada ram bez slike”, istakao je Šulkić.
Smatra da se trenutni bojkot dela opozicije nadovezuje na već postojeći bojkot oko polovine birača koji već godinama ne izlaze na izbore. Kako je naveo, možda SZS svojom kampanjom doprinese da još pet do deset odsto građana bojkotuje predstojeće izbore.
“Bojkot izbora koji se najavljuje i bojkot Skupštine su samo jedna faza bojkota Srbije. Već dugi niz godina polovina biračkog tela bojkotuje izbore, to nije ništa novo. Bojkot države je i to što u proseku Srbiju dnevno napusti 150 ljudi”, rekao je Šulkić.
Ne samo da za njega bojkot ne daje rezultate već ide u prilog vlastima.
“Niko kredibilan neće osporavati legitimitet vlasti, i ona će tako ostvariti još veći uticaj. Ko će osporiti legitimitet izbora? Ko je taj ko ima autentično pravo da kaže, evo ja osporavam?”, naglasio je Šulkić.
On očekuje da izbore neće osporavati predstavnici SANU, crkva, mediji. Prema njegovim rečima to će uraditi SZS, i drugi koji na izborima ne učestvuju.
“Da li one koji bojkotuju treba lišiti da čuju kritičku reč? Čak i lišiti birače vlasti da čuju kritiku. Ja tvrdim, na to nailazim svaki dan, da su nezadovoljniji birači vlasti, pogotovu oni koji su imali neka obećanja ličnog dometa, zapošljavanje, prelazak na bolje radno mesto, ili neki drugi oblik protekcionizma”, rekao je Šulkić.
Priseća se vremena do 2.000-ih objašnjavajući da nema energije za socijalni bunt na koji SZS računa. Zato smatra da se treba boriti, a ne bojkotovati.
“Ne postoji nagomilano socijalno nezadovoljstvo. Posle bombardovanja, rafovi su bili prazni, a sada rafovi prave problem. To su posledice koje ne dopiru do birača, ljudi su okrenuti sebi, bombardovani sa strane elektronskih medija, prvo mislim na Pink pa onda ostali. Dešava se strahovita devijacija, i biće potrebne godine da se to popravi”, rekao je Šulkić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
