Foto: Miloš Đošić„Nažalost u Srbiji postoji takva percepcija da je poslanik džabalebaroš, da ti ljudi ne rade ništa i primaju platu, imaju jeftinu hranu, putne troškove, priča se o dnevnicama koje se ukinute još 2010. godine. Nije to tako kako se zamišlja“.
Poslanik Socijaldemokratske stranke (SDS) Goran Bogdanović živi na Kosovu i Metohiji. Često je na relaciji Beograd-Kosovo, pa smo iskoristili jednu priliku da se sa njim nađemo u jednom dorćolskom kafiću.
Ponudivši cigaretu, Bogdanović je objasnio da je na Kosovu običaj, i kod Srba i kod Albanaca, da u društvu stariji ponude cigaretom mlađe koji puše.
Naveo je da su po odluci o bojkotu zamrle aktivnosti kada je reč o plenarnim zasedanjima. Prema njegovim rečima, neki poslanici u bojkotu su ostali aktivni u odborima, ali je on odlučio da u njihovom radu ne učestvuje, iako je član ili zamenik člana u Odborima za Kosovo i Metohiju, poljoprivredu i odbranu i bezbednost.
„Ako bojkotujemo rad Skupštine treba bojkotovati i odbore i odlaske u inostranstvo. Od samog početka je tu postojala konfuzija, neki su učestvovali u odborima, putovali. Tako se stvara privid da se Skupština bojkotuje selektivno“, rekao je Bogdanović.
Iako situacija nije idealna, on smatra da u odnosu na plate i način života u Srbiji, poslanici imaju dobra primanja, bez obzira što je u zemljama okruženja mnogo veća. Naveo je da percepcija o radu poslanika nije potpuno tačna.
„Radimo na terenu, stupamo u kontakt sa građanima, svaki zakon koji stigne u Skupštinu čitamo i analiziramo. Šefovi i zamenici poslaničkih grupa drže konferencije za medije u holu Skupštine gde analiziraju i kritikuju zakone i zakonske akte koji stignu u Skupštinu“, rekao je Bogdanović.
Pored građana, često komunicira i sa kolegama koji dolaze iz drugih političkih stranaka.
„Mnogi od nas se znaju godinama. Nemoguće je da sa tim ljudima ne popričate, popijete kafu, razmenite viđenja, pa čak i suočite različita mišljenja. Ja nemam problem da popijem kafu sa ljudima iz različitih političkih opcija, pogotovu sa poslanicima sa KiM koje znam godinama“, naveo je Bogdanović.
Nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Mirka Cvetkovića o problemima sa kojima se građani suočavaju često razgovara sa zvaničnicima KiM, ali i međunarodnim zvaničnicima.
„Susrećem se sa raznim problemima, pre svega egzistencijalnim, imovinskim i kršenjem ljudskih prava“, rekao je Bogdanović i dodao: „Mnogi građani misle da ste kao poslanik svemogući, bez obzira da li ste opozicija ili vlast“.
Bogdanović je i odbornik u Opštini Leposavić na Severu Kosova. Objasnio je da tamo građani često mogu da se sretnu sa njim, ali i da često putuje po Kosovu.
„Prvi put u Prištini nemamo ‘ratnu Vladu’ i premijera koji nije osumnjičen za ratne zločine. Verujem da će doći do nekakvih pomaka, pre svega ukidanja taksi na robu iz Srbije. Vidimo da se retorika menja. Nema više zahteva da se Srbija izvinjava za ratne zločine i zahteva za stvaranje Velike Albanije“, rekao je Bogdanović.
Kada je reč o merama reciprociteta koje bi prema najavama kosovskih političara trebalo da stupe umesto taksi, Bogdanović smatra da je to prazna priča. Kako kaže, niko od vladajućih struktura nije u stanju da objasni šta su konkretno ove mere i čak se i ne trude da to urade.
„Imate izjave da neće biti pregovora do ukidanja taksi, a sa druge strane se potpisuju sporazumi. Smeta mi što se to radi netransparentno. Građani na Kosovu ne znaju šta sadrže pregovori i kakvi su uslovi potpisani, počevši od Briselskog sporazuma pa na dalje, a ima ih blizu 40. To kod građana stvara neizvesnost, nesigurnost i konfuziju“, objasnio je Bogdanović.
On pritiske Sjedinjenih država na Srbiju i Kosovo po pitanju postizanja sporazuma vidi kao težnju Trampa da se dokaže uspehom u spoljnoj politici pred izbore.
„Videli smo arogantno postupanje Grenela, Priština da što pre ukine takse, a Beograd odustane od agitovanja za povlačenje priznanja Kosova. To je prvi korak i može se očekivati da se dogovor u 2020. potpiše. Trampu bi to u predsedničkoj kampanji bio jedan od aduta za neki spoljnopolitički uspeh“, smatra Bogdanović.
Očekuje da će se po ukidanju taksi pritisak pomeriti na Srbiju u pravcu potpisivanja sporazuma koji neće biti u interesu Srba na KiM niti Srbije.
„Tramp nije slučajno prošle godine poslao pismo Vučiću i Tačiju da od njih očekuje da se dogovore brzo i u Vašingtonu, u Beloj kući dođe do potpisivanja tog sporazuma“, naglasio je Bogdanović.
Atmosferu u Skupštini Srbije kao i uslove za rad pre stupanja u bojkot opisuje kao katastrofalne.
„Šta god uradite, ako kritikujete vlast, predsednika države, ako kritikujete Vladu, doživite salvu uvreda i napada, pa čak i verbalnog nasilja. Odluka o bojkotu je doneta sa pravom. Nadali smo se da će se uslovi popraviti, da će razmena argumenata biti civilizovana bez vređanja, omalovažavanja, gde se neće čuti psovke. Nažalost, do toga nije došlo“, rekao je Bogdanović.
On navodi da je jedan od uspeha bojkota interesovanje međunarodne zajednice za situaciju u zemlji, posebno evroparlamentaraca koji su više puta dolazili u Srbiju.
„Da nije bilo bojkota pralamenta i odluke o bojkotu izbora određenih opozicionih stranaka, mislim da ne bi došlo do smanjenja cenzusa ni promene članova REM-a, niti izmene drugih zakona. Kada govorimo o uslovima izbora, ima vrlo, vrlo malo pomaka“, naveo je Bogdanović.
Iako nema ništa protiv smanjenja cenzusa, kako kaže, nedopustivo je da se tako nešto radi mesec dana pred raspisivanje izbora.
„Argument vladajuće stranke je da će smanjenjem cenzusa više opozicionih stranaka biti u Skupštini i da će svaki glas da se uvaži. I sada u Skupštini imate preko 30 stranaka ili pokreta. Sa smanjenjem cenzusa samo može da bude još više haosa, i još više stranaka kojima možda nije mesto u parlamentu“, smatra Bogdanović.
Ne razume odluku Jedan od pet miliona da u Skupštini brani bojkot. Ipak im je poželeo sreću ako misle da mogu da naprave neki rezultat ili pobede vlast.
„Mi se u odluci o bojkotu nismo vodili ličnim već opštim interesima, da se popravi situacija u Srbiji. Kada kažem popravi, mislim da popravimo demokratiju, da postoje mediji na kojima će biti zastupljeni svi politički akteri, da nema pritisaka, pretnji i ucena birača“, rekao je Bogdanović.
On je izrazio očekivanje da se SDS ujedini sa Demokratskom strankom, na čemu se uz mali zastoj poslednjih meseci, već neko vreme radi.
„SDS sebe vidi u ujedinjenoj Demokratskoj stranci zajedno sa Zajedno za Srbiju. To je jedini način da se DS, SDS i ZZS jače i odlučnije suprotstave režimu koji svakim danom unazađuje Srbiju, krši ljudska prava i guši demokratiju“, istakao je Bogdanović.
Smatra da je neprihvatljivo odvojeno pristupiti bojkotu na lokalu pokrajini i republici.
„Ako bojkotujemo, bojkotujemo sve! I onako zbog medijske blokade teško možemo da objasnimo biračima zbog čega se bojkotuje. Sada se još više stvara konfuzija. Kako objasniti ljudima da glasaju na lokalu, a da ne glasaju na nivou republike“, naveo je Bogdanović.
Kako je rekao, izlasnost je jedno merilo bojkota, ali je teško preneti poruku biračima sa malom medijskom zastupljenošću.
„Pogledajte medijsku sliku. Vrlo je malo zastupljena opozicija, ili je uopšte nema. Zastupljeni su ovi koji su se odlučili za izbore, a onih koji bojkotuju nema u medijima, posebno sa nacionalnom frekvencijom“, rekao je Bogdanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
